Kompromis sa Srbijom

Ključni razlog te neizvesnosti sadržan je u razlikama prema nezavisnosti Kosova: Srbija, kao što je poznato, ni pod kakvim okolnostima ne priznaje njegovu nezavisnost, dok je u očima evropskih zemalja ta nezavisnost nepovratan čin. Potreba za kompromisom sve je urgentnija, i u Srbiji i na Zapadu. Ali kako to Srbija da učini, da zadovolji Zapad i da sačuva svoju poziciju o nepriznavanju nezavisnosti Kosova? Poznata je antievropska i neevropska politika radikala i Vojislava Koštunice. Ali neretko, proevropski kritičari nalaze u aktuelnoj vlasti promiloševićevski sindrom samo zato što ne priznaje nezavisnost Kosova. Na tako nešto liči mi i izjava Vuka Jeremića da bi pred izborom Evropa ili Kosovo, dao prednost Kosovu. Ništa ne vredi što u realizaciji kosovske politike Jeremić koristi isključivo miroljubivu politiku i diplomatska sredstva. Pri tome, ti kritičari uopšte se ne trude da pokažu kako bi, po njihovom viđenju, trebalo konkretno da se rešava čitav niz stvari od interesa za Srbiju, ne svodeći taj problem samo na puko priznavanje nezavisnosti.

Opravdano ili ne, ali priznavanje nezavisnosti Kosova nesumnjivo je pravo svake države. Ali nije razumno što taj postupak nije praćen racionalnim merama koje bi nezavisnost Kosova učinile prihvatljivijom formulom nego što jeste. Za poslednjih deset godina zapadne zemlje mogle su pronaći način za osetniji povratak izgnanih sa Kosova, za podnošljiviji život Srba na Kosovu, za celishodnije raspolaganje državnom imovinom i za prihvatljivije političko rešenje za Kosovo. Treba reći da je prvobitna pozicija EU bila sasvim prihvatljiva za Srbiju. Ona je od početka Kosovo i članstvo Srbije u EU tretirala kao dve odvojene stvari, zatim, još važnije, naglasila je da će priznati svako rešenje za Kosovo koje bude usvojeno na Savetu bezbednosti. Sada je EU, istina, još uvek na stanovištu o odvojenosti članstva Srbije i Kosova, ali i na američkom stanovištu o nezavisnosti Kosova, i bez podrške Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Stanovište da ulazak Srbije u EU pretpostavlja njeno odricanje od Kosova kao dela svoje teritorije, najčešće su saopštavale neke američkoj vladi bliske nevladine organizacije, kao i ugledni pojedinci iz SAD. Ričard Holbruk je relativno rano saopštavao Srbiji da ona „ako hoće u Evropu, mora se odreći Kosova, a ako hoće Kosovo, mora se odreći Evrope“. Ali taj deo istorije je iza nas. U međuvremenu je sa promenom administracije u SAD, otvorena nova era međunarodnih odnosa. Bajden je u prošlogodišnjoj poseti Beogradu predočio domaćinima da Americi neće smetati srpsko nepriznavanje Kosova i da će ona pružati podršku naporima Srbije da uđe u EU. To se nekima u SAD i kod nas možda ne dopada, ali je nešto ipak novo.

Jasno je da se ne može očekivati da se velike sile odreknu nezavisnosti Kosova. Ali im nije svejedno šta bi mogao sud u Hagu da izrekne bez obzira na savetodavnost njegovog mišljenja. Otuda njihova zainteresovanost da se ne doživi nikakva neprijatnost od Srbije, da eventualno ona ne pokrene inicijativu u UN o izglasavanju rezolucije o Kosovu. Kompromis sa Srbijom je neophodnost i radi trajnosti kosovskog rešenja.

Autor je član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji