Vrhovni poglavar Islamske zajednice BiH reis-ul-ulema Mustafa Cerić optužio je Srbiju da u Sandžaku stvara krizu i diskriminiše Bošnjake, te obećao da će se zbog toga žaliti svetu. Istovremeno, dao je „punu podršku“ IZ u Srbiji koju predvodi Muamer Zukorlić. Nije prvi put da Cerić daje dramatične ocene koje izazivaju dramatičnije reakcije.
Pre dve godine rekao je da „nema sile“ koja može da razdvoji muslimane u Srbiji od onih u Bosni koja im je domovina, a prošlog meseca da je „svaki Bošnjak odgovoran za drugog Bošnjaka, da ga nikada ne sme ostaviti samog i da se za njega mora boriti“.
Zalagao se 2009. za inkorporiranje šerijatskog prava u Ustav BiH, a govorio da je „Turska naša majka, bila i ostaće“. Istovremeno, Cerić je dobitnik brojnih nagrada za međuversku toleranciju, pored ostalih i one koju dodeljuje Međunarodni savet hrišćana i Jevreja. Bio je savetnik u Fondaciji za veru Tonija Blera, a od 2001. do 2005. učesnik na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu i član Grupe 100 za odnose između islama i Zapada. U uticajnim evropskim prestonicama Cerić je viđen za budućeg „evropskog muftiju“. Jedan je od osnivača Islamskog evropskog veća sa sedištem u Parizu.
Mustafa Cerić rođen je 1952. u Velikom Čajnu kod Visokog, gde je završio osnovnu školu. Školovanje je nastavio u jednoj od sarajevskih medresa, potom u Kairu, gde je 1978. diplomirao na Al-Azhar univerzitetu. Krajem sedamdesetih vratio se u Jugoslaviju i postao imam. Od 1981. do 1986. bio je imam Islamskog kulturnog centra u Čikagu. U SAD je završio postdiplomske studije iz islamske teologije na Odseku za bliskoistočne jezike i civilizacije.
Cerić je još bio i glavni imam u zagrebačkoj džamiji, docent na Islamskom teološkom fakultetu u Sarajevu, profesor na Institutu za islamsku misao i civilizaciju u Kuala Lumpuru. Jedan je od osnivača SDA. U ratnom Sarajevu izabran je za naibu reisa (zamenik za džamijske poslove). Tokom rata predstavljao je BiH u delegacijama u islamskim zemljama. Za bosanskog reis-ul-ulemu prvi put je izabran 1998, a novi sedmogodišnji mandat dobio je 2005.
Ima dve ćerke i sina, govori engleski i arapski. Insistira na tome da nije nacionalista, što objašnjava i pričom da mu je u Kairu „domaćica“ bila pravoslavna Crnogorka, koja je u njega imala naročito poverenje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
