Sve oči su uprte na uspon Azije. Kina, nekada odbačena kao siromašna i nazadna, danas je druga po veličini ekonomija sveta. Indija, sa svojom brojnijom populacijom, naučnom srčanošću i preduzetničkom vitalnošću je još jedan snažan motor azijskog rasta. Ovome treba dodati ekonomije Japana i Južne Koreje, te dinamizam Jugoistočne Azije i sliku rastućeg bogatstva, poverenja i liderstva.

Nekoliko žena u Aziji uspele su da dođu do vrha. Socijalne norme potcenjuju devojke i žene, a zbog abortusa izvršenih na osnovu pola fetusa, procenjuje se da 1.3 miliona devojčica godišnje ne biva rođeno samo u Kini i Indiji.

Ipak, žene imaju koristi od azijskog ekonomskog uspona. Prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma „Globalni polni jaz 2011“, rastući prosperitet je smanjio neravnopravnost polova u mnogim zemljama. Žene su načinile napredak u zdravstvu, obrazovanju, ekonomskim prilikama i političkom osnaživanju, što mogu da iskoriste za buduće rukovođenje.

Osim toga, porodice i dinastički faktori pomogli su da se žena vine na najviše političke pozicije. I zaista, Azija je imala više žena na čelu država nego bilo koji drugi region u svetu. Zajedno sa svojim ekonomskim uspehom Azija za neke stvara podsticaj za promene u shvatanju uloge žena, statusa i njihovih sposobnosti.

Podaci o ženskom rukovodstvu u Aziji, iako ograničeni, pokazuju da su konstantno među vodećim državama u tom smislu Filipini, Australija i Novi Zeland. Dodaju li se ekonomski i profesionalni parametri – kao što je zastupljenost žena na visokim rukovodećim pozicijama, stepen unapređenja, plate i jednakost zarada, ovim zemalja se pridružuju Singapur, Mongolija, Tajland i Malezija.

Iako se Južna Azija pokazala kao najlošija kada je reč o jednakosti polova i postignućima žena u pogledu političkog osnaživanja, tri zemlje ovog regiona (Šri Lanka, Bangladeš i Indija) su među pet zemalja u vrhu lestvice. Južnoazijske zemlje takođe su prve kada je reč o zastupljenosti žena u parlamentu (Nepal i Pakistan); ženama ministarkama (Bangladeš) i ženama liderima podnacionalnih vlada (Indija, Pakistan i Bangladeš). Iako ekonomski razvoj pogoduje ženama, odnosi između ljudskog razvoja i ženskog rukovodstva nisu direktno proporcionalni. Neke od azijskih ekonomija sa najvećim stepenom ljudskog razvoja, kao što su Japan i Južna Koreja, među najgorima su u pogledu zastupljenosti žena na višim rukovodećim pozicijama, jednakosti plata i političkom osnaživanju. Singapur i Hongkong, takođe, su primer značajnog jaza među polovima u rukovodstvu, uprkos ogromnom ljudskom razvoju.

Ženama je neophodna i veća sistemska podrška kako bi im bilo lakše da napreduju u karijeri, a da pritom ne odustaju od uloge majke. Neophodno je značajno poboljšanje u domenu porodiljskog odsustva, brige o deci, o starima, kao i penzione šeme po rodno ravnopravnoj osnovi.

Konačno, ukorenjene socijalne i kulturne norme i dalje su najveća prepreka ženskom vođstvu u Aziji. Šira kampanja je potrebna ne bi li se obrazovali ljudi, izmenile vrednosti i percepcije devojaka i žena, te dao ženama ravnopravan glas kod kuće i javno, sve kako bi im se olakšala tranzicija ka rukovodećim ulogama.

Obrazovanje, međutim, nije samo deo rešenja. Programi afirmativne akcije mogu da ubrzaju prisutnost žena u liderstvu, ali im je takođe potrebno vreme da utiču na duboko ukorenjene društvene norme. Vremenom, međutim, prisutnost žena lidera na lokalnom nivou može smanjiti jaz i pojačati težnje i obrazovna postignuća mladih žena, kao što se događa u Indiji.

Postoji razlog za optimizam: U Pakistanu i Indoneziji postoje ohrabrujući primeri koji pokazuju kako partnerstvo među vladom, policijom, ženskim grupama i nevladinim organizacijama može da deluje u pravcu jačanja ženskog glasa i uticaja, a time i njihov potencijal da u većoj meri doprinose društvu.

Iako Banka ističe napredak žena u obrazovanju, životnom veku, te radnoj snazi, takođe se navode i problemi koji uključuju izuzetno visoku stopu smrti devojčica i žena u zemalja sa niskim i srednje prihodima, obrazovnim disparitetima, nejednakim ekonomskim mogućnostima, te nesrazmernom autoritetu u i izvan kuće.

Od rođenja, devojčice u Aziji suočene su sa značajnim poteškoćama u zadovoljenju svojih ljudskih potencijala – naročito potencijala za rukovođenje. Vreme je da se uklone barijere. Osnaživanjem azijske žene će doneti koristi i obogatiti ceo region.

Astrid S. Tuminez je prodekanka Školi za javnu politiku na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru. Višaka N. Desai je predsednica Azijskog društva

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.