Obećanja i MMF

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

S druge strane, Fond za Vladu ima drugačija pitanja. Između ostalog i zašto većina dogovorenih strukturnih reformi nije sprovedena u dogovorenom roku? Zašto nije poskupela struja iako se Vlada pismeno obavezala na to? Zašto kasni restrukturiranje EPS-a, Srbijagasa, Železnica? Zašto nisu rešeni problemi sa Petrohemijom, MSK i Azotarom? Zašto Ministarstvo građevine kasni sa izgradnjom puteva i drugim kapitalnim investicijama?

Na sva ta pitanja, Vlada ima jedan odgovor: „Pogledajte samo deficit!“.

I, fakat, manjak u državnom budžetu je bar upola manji od očekivanog. Razlog tome u najvećoj meri je smanjenje upravo smanjenje plata i penzija, a zatim i baš ono kašnjenje u kapitalnim investicijama (kada se ne investira, ne troši se ni novac) i činjenica da su pojedina državna preduzeća u budžet uplatila dividende, što je jednokratni prihod, koji se neće ponoviti ove godine.

Ali, da je deficit nizak, nizak je, a za MMF to bi stvarno mogao biti sasvim dovoljan argument da ostala pitanja ostavi koliko toliko po strani. Fondu je, ipak, uvek bilo najbitnije da se brojke u tabeli slažu, a kako se do toga došlo, uglavnom nije njihova briga. Međutim, ta praksa ima i jedan izuzetak, a to je pitanje održivosti.

Ako se do dobrih rezultata stiglo na dugoročno neodrživ način, MMF to neće prevideti. A u ovom slučaju, delimično je baš tako. Naime, to što u budžetu imamo više para jer kasnimo sa kapitalnim ulaganjima nije nikakava ušteda, već propust, i taj novac će svakako morati da bude potrošen u narednim mesecima. Drugo, to što su uplaćene dividende je dobro, ali taj prihod se neće ponoviti sve do 2016. godine, a troškovi idu predviđenim tempom svakog meseca. Kada se ove dve stavke odbiju, što će MMF sigurno uraditi, Srbiji i dalje ide bolje nego što je Fond očekivao, ali ne toliko bolje kako to izgleda na prvi pogled.

Kada se uzme u obzir da su za sadašnje zdravlje budžeta zaslužne upravo tanje plate i penzije, te da nepredviđeni troškovi i dalje prete – MSK, Petrohemija, Železara Smederevo koja još nije postigla profitabilnost (šta ako novo rukovodstvo ipak bude neuspešno) i da Vlada „zateže“ oko poskupljenja struje (što smanjuje projektovane prihode budžeta), podizanje plata i penzija deluje kao kontraproduktivan potez.

Kontraproduktivan, ali politički koristan. Ako MMF i pristane da pomogne premijeru da ispuni obećanje, ne treba očekivati iole bitan skok primanja. Procenat ili dva da se kaže da su penzije podignute i da i MMF vidi koliko nam dobro ide. A onda i struja može da poskupi.