Očekivani poziv

Naime, signali iz sedište Alijanse već mesecima su bili u korist te činjenice, čak i posle višednevnih demonstracija opozicije u Crnoj Gori, koja je prošlog meseca intenzivirala proteste, u kojima je jedan od zahteva bio i taj da se pre nego što se i pomisli na pristupanje paktu, raspiše referendum o tome. Argument tih partija i NVO bio je da je velika većina građana ove bivše SFRJ države, po njima preko 60 odsto, protiv učlanjena u NATO, da se tim svrstavanjem remeti ravnoteža u regionu i da buduće članstvo nema bezbednosnih i finansijskih opravdanja.

Međutim, kako se pokazalo, uz ove (ne)sporne argumente, izgleda da je samo protivljenje novom vojnom svrstavanju, bio jedan od važnijih motiva opozicije da okupi što više građana i pristalica, koje je u suštini pokrenuto zahtevima za smenu vlasti i za nove izbore u Crnoj Gori. Da je to tako, prepoznato je i u vrhu NATO, koji je nedvosmisleno poručio da građani imaju pravo da protestuju, ali i da će Alijansa odlučivati po svojim kriterijumima. To, naravno, nije oslabilo zahteve crnogorske opozicije, koji će, verovatno i dalje biti u paketu sa protivljenjem NATO, jer Crna Gora mora da ispuni još sijaset uslova za punopravno članstvo u Alijansi.

Sa druge strane, vlast u Podgorici je svoje integracije sa EU, još od referenduma za samostalnost 2006. godine počela da vezuje i sa „atlantskim pravcem“ pa se sintagma o evroatlantskim integracijama odavno odomaćila kod jugozapadnog suseda Srbije, kao što je i napredak ka EU bar za dva koplja veći od drugih „konkurenata“ sa Zapadnog Balkana, bez obzira na sve unutrašnjopolitičke i ekonomske probleme.

Za Srbiju je bitno da ovaj čin, verovatno i ne slučajno pred Ministarski samit OEBS u Beogradu, osim sporadičnog, ali oštrog protivljenja desnih i „patriotskih“ snaga, nije prouzrokovao veće razmirice, pogotovo ne u vlasti, koja još od izbora na kojima su se ustoličili ima vrlo racionalan stav „nemešanja u unutrašnje stvari Podgorice“. Koliko je ta unutrašnja stvar ipak globalna, pokazuje stav Moskve, čiji su se mediji oglasili sa konstatacijom da će briselski poziv voditi daljem pogoršanju NATO i Rusije. To zvaničnu Podgoricu izgleda mnogo ne brine . Pre će biti da bi ekonomske posledice, u vidu smanjenog turističkog prometa i investicija mogle tu nešto malo da promene, a dalji pravci razvoja situacije u svetu verovatno neće ići na ruku uglavnom većim državama, a vlastima u Crnoj Gori to je izgleda potpuno jasno.