Pišem na 8. mart 2010. Na Dan žena i dan majki.
Želim da prenesete gospodinu V. Trifunoviću ne samo moju podršku već i podršku svih majki, koje ga poštuju i koje su, kao i ja strepele, zajedno sa našim sinovima, početkom devedesetih. Predlažem da se i naš glas čuje.
Strah od zvuka zvona noćnih pozivara, koji su odvodili te momke, neka se nikada više ne ponovi.
Dragi i poštovani generale,
Bezbroj puta sam razmišljala o Vama i kako da Vam iskažem poštovanje ako bih Vas nekad srela. Prvo bih Vam rekla da ima puno ljudi koji Vas spominju i pozdravljaju: Ovde i u Dalekom svetu, naše dece i njihovih roditelja. Mi smo uz Vas. Vi ste već stvorili svoje mesto u budućnosti. (A da li će tada iko znati za mnoge vrle političare, čija imena već blede?) Ja Vam želim da trajete i dokažete ono što je očigledno: Ljudski život je vredan i neprocenjiv dar.
Nudim svoju podršku u svakom pogledu.
S poštovanjem, Jelena Medić, Zemun
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
