Povampireno dušebrižništvo

Sveštenik, istovremeno osvedočeni batinaš Branislav Peranović je odmah uhapšen pošto je svirepo ubio čoveka kojeg je trebalo da izvede na pravi put. Ministarstvo zdravlja je najavilo istragu o radu „Sretenja“, Srpska pravoslavna crkva je preuzela odgovornost, a najavljen je unutarcrkveni sudski proces protiv kontroverznog sveštenika i eventualno drugih krivaca.

Zašto tek sada, sasvim je opravdano pitanje, ako su još 2009. reflektori javnosti bili uprti u Peranovića i njegov „pedagoško-misionarski“ rad u manastiru Crna Reka. Tada je objavljen snimak kako ovaj sveštenik lopatom tuče jednog od „štićenika“ tamošnjeg nazovi centra za odvikavanje od bolesti zavisnosti. Mediji su se bavili i finansijskom stranom rada te „ustanove“ koja je vrvila od mnoštva nepoznanica. Ali, ni država, ni crkva se nisu pozabavile Peranovićem. Štaviše, niko nije ni prstom mrdnuo kada je on, posle smene episkopa raško-prizrenskog Artemija, „centar“ iz Crne Reke preselio u Lešnicu.

Ako je tačno da je Peranović imao blagoslov Eparhije šabačke, kako je najpre saopšteno iz SPC, onda začuđuje naknadna izjava jednog crkvenog visokodostojnika da je pop i „pedagog“ iz Lešnice delovao kao slobodni strelac. Navodno, od episkopa raško-prizrenskog Artemija bilo je zatraženo da raščini Peranovića posle skandala 2009, ali je ubrzo raščinjen sam Artemije, pa je slučaj batinaša u mantiji ostao adakta. Štaviše, ovaj doskorašnji protojerej je pre nešto više od nedelju dana unapređen u protostavrofora. Istovremeno, njegov slučaj se zagubio u lavirintu (ne)reformisanog srpskog pravosuđa.

Ova „ustanova“ izvan svakog sistema (recimo zdravstvenog, socijalnog) nazvana je po prazniku Sretenje Gospodnje, kada je starac Simeon sreo mladog Hrista. Nebojša Z. je glavnom platio svoj susret sa Peranovićem, koji je vodio centar sa motom „Pomagati, uveravati, lečiti – umesto osuđivati i odbacivati“. Ime tragično nastradalog Valjevca će verovatno brzo otići u zaborav javnosti, pamtiće ga najduže oko četrdesetak nesrećnika koji su delili dane sa njim u Jadarskoj Lešnici. Nažalost, njega će tek narednih nekoliko dana „pojati“ istinski krivci – vrh državne i crkvene jerarhije.