Sebi u nasleđe

Čak i ako dođe do personalnih promena u novom kabinetu demokrata i socijalista, osnovna politička kombinacija ostaje ista pa se dakle ostavilac i naslednik nalaze u gotovo identičnom licu. Nema mesta upiranju prsta i svaljivanju tereta na nekog drugog.

Ma šta nam okolo pričali njeni stari-novi predstavnici, demokrate i socijalisti će, pošto završe mučno balansiranje podele ministarstava i javnih preduzeća, prvo morati da zavire u državnu kasu. Dno će joj videti lako i bez naočara.

Kad je državne finansije prvi put preuzeo Mirko Cvetković kasa je bila puna. Prethodne godine se privatizovalo mnogo (Mobtel, banke, Robne kuće Beograd), a tehnička vlada je smela da troši tek malo. Milijarde su otišle brzo kako su i došle. U nepovrat. Na već nadolazeću ekonomsku krizu nije pažnju obratio niko.

Prema podacima koje je Ministarstvo finansija objavilo prošle nedelje, za prva tri meseca ove godine minus u republičkom budžetu, kad se uzmu u obzir svi izvori finansiranja, iznosi oko 52,7 milijardi dinara ili oko 42 odsto ukupno predviđenog deficita za ovu godinu. Kad se ovome doda cena izbora pomnožena s cenom precizno ugovorenih obećanja, u šta ona data običnoj biračkoj boraniji svakako ne spadaju, minus narednih meseci neće izgubiti tokom tri meseca stečeno ubrzanje. Pri pokriću ovog minusa će se na običnu biračku boraniju svakako računati.

Sledeći podatak kojim bi trebalo da se pozabavi nova vlada je kretanje bruto društvenog proizvoda. U najboljem slučaju Srbija će nastaviti da se bori s padom u recesiju. Mada je MMF još pri prognozi o našem rastu od preskromnih, ali ipak 0,5 odsto, bruto društveni proizvod Srbije u prvom kvartalu pao je za 1,3 odsto, a kod Evropske banke za obnovu i razvoj, kod koje je Boža Djelić odskočio sa kandidata za predsednika na kandidata za potpredsednika, Srbija je pala sa očekivanog ovogodišnjeg rasta od 1,1 na rast od samo 0,1 odsto.

E, šta sad čeka narod u ovim okolnostima – prazne kase i pad proizvodnje? Rast nezaposlenosti. Jer, čak i ako su opravdane sve državne subvencije za nova zapošljavanja mrvica su prema iznosima koje su političke stranke izvlačile i u još većoj meri će nastaviti da izvlače iz javnih i ostalih državnih preduzeća. Obratite, recimo pažnju, na Galeniku i Agrobanku.