Pre devet godina dogodio se prvi napad Miloševićevih, reakcionarnih, desničarskih i nacionalističkih snaga na vladu Zorana Đinđića i promena koje je tada, kako smo mislili, doneo Peti oktobar. Parada ponosa je bila samo povod da branioci lika i dela Slobodana Miloševića i njegovih zločinaca i zločina izađu na svetlo dana i ponovo dobiju politički legitimitet. To im je i uspelo i nastavili su dalje sa Cecinim koncertom na Marakani i pobunom Jedinice za specijalne operacije. Kraj je poznat, ubistvo premijera Zorana Đinđića i ponovo dovođenje na vlast klike okupljene oko profašističkog premijera Vojislava Koštunice.
Za civilizaciji naklonjene građane nastalo je, evo, devetogodišnje zaostajanje za civilizovanim svetom, sve u ime očuvanja Miloševićevih nacionalsocijalističkih tekovina, Kosova bez Albanaca, Republike Srpske bez Hrvata i Muslimana, Vojvodine bez Hrvata i Mađara, i Srbije bez ikoga.
Sada posle devet godina scenario je samo malo promenjen. Prvo je nastupala Ceca sa Dodikom i predsednikom Tadićem u BiH, a zatim, povodom ponovnog, na jedvite jade, organizovanja gej parade, napad na vladu i njene neodlučne političke predstavnike, koji je još žešći i organizovaniji.
Ovoj zemlji čiji predsednik ne zna ni kolika joj je teritorija ni koliko ima stanovnika i dalje, posle devet godina, ostaju dva moguća puta. Put Nemačke posle 1918. pre Adolfa Hitlera ili put Nemačke posle 1945. Valjda se nešto i naučilo. Videćemo!
Omar Karavdić, Beograd
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
