Želela sam da specijaliziram međunarodno pravo, posebno oblast ratnih zločina. Fakultet u Džordžtaunu, koji ima dobre odnose sa Tribunalom u Hagu, podržao je moju želju da dođem u Srbiju. Bilo mi je lako da uspostavim kontakt sa Tužilaštvom za ratne zločine.
Tužilac, gospodin Vladimir Vukčević i njegovi saradnici su pokazali otvorenost i razumevanje za moje interesovanje i pozvali su me da dođem, kaže za Danas Ketlin Kelso, student Pravnog fakulteta u Džordžtaunu, koja je provela nekoliko nedelja na praksi u Tužilaštvu za ratne zločine.
Ovaj vid studijskog boravka u Srbiji je za nju, kaže, pravi profesionalni izazov.
– Volela bih da, nakon završetka studija, radim u Haškom tribunalu, odnosno u Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Ovde sam u prilici da vidim kako Srbija, jedno postkonfliktno društvo, prolazi kroz veliku tranziciju. To je vidljivo na svakom koraku. Moju pažnju je privukla pravosudna reforma. Veoma je važno da u sprovođenju tranzicione pravde imate prave ljude na pravom mestu kako bi izneli institucionalni teret suočavanja sa nasleđem prošlosti – objašnjava Kelsova.
Tokom rada u Tužilaštvu za ratne zločine, kako kaže, imala je priliku da upozna „profesionalce koji su posvećeni svom poslu“, iskusne tužioce, ali i mlade ljude, njihove pomoćnike, koji će, veruje ona, konačno preuzeti i izneti taj posao na pravi način.
– Bilo mi je veoma zanimljivo da istražim na koji se način pojam međunarodnog prava tumači u različitim državama, van SAD. Želela sam da vidim kako su druge države implementirale međunarodno pravo, posebno slučajeve ekstradicije. Posebno mi je bilo interesantno pitanje ekstradicije Ejupa Ganića, pokušala sam da razumem kontekst događaja. Upravo tokom mog boravka u Tužilaštvu je trajala intenzivna i dinamična priprema dokazne argumentacije za zahtev za ekstradiciju Ganića – napominje Kelsova.
Prema njenim rečima, tokom tog perioda analizirala je inostranu štampu, pres kliping koji svakodnevno stiže na imejl adresu Službe za odnose sa javnošću u Tužilaštvu. Na početku boravka u Beogradu osećala je izvesnu nelagodu jer se, kaže, njeni vršnjaci koje je sretala u Beogradu i u Novom Sadu sećaju bombardovanja NATO snaga 1999.
– Bili su rezervisani prema meni i insistirali su na odgovoru na pitanje zašto sam došla baš u Srbiju. Tek kasnije su počeli da se otvaraju prema meni i da govore o svojim osećanjima vezanim, između ostalog, i za devedesete. Drago mi je i što ljudi u Srbiji jasno razgraničavaju svoj odnos prema američkoj politici od odnosa prema Amerikancima. Nisam osetila odbojnost ni kod koga – ističe američka studentkinja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
