– Od najavljenog rasterećenja učenika starijih razreda osnovne škole najverovatnije neće biti ništa, niti će do početka naredne školske godine biti usaglašen nastavni plan sa zakonskim ograničenjem, po kojem đaci od petog do osmog razreda ne smeju imati više od 25 časova obaveznih predmeta i još tri izbornih predmeta i vannastavnih aktivnosti.
Kako je Danas pisao, Ministarstvo prosvete negativno se izjasnilo o predlogu za usklađivanje plana i zakona koji je uradio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), pa predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) Aleksandar Lipkovski veruje da taj dokument neće ni stići do članova Saveta.
– Zvanična komunikacija sa ZUOV-om ide preko Ministarstva, osim ako je reč o doradi nekih dokumenata. Ako je ministar odbio predlog ZUOV-a verovatno ga neće slati NPS-u na izjašnjavanje. Dosad nismo dobili nikakav predlog koji se tiče rasterećenja, a naredna sednica Saveta biće 10. maja – kaže Lipkovski.
On ne isključuje mogućnost da NPS u narednom periodu zatraži izmenu Zakona o osnovnoj školi, odnosno povećanje broja časova obaveznih predmeta, ali napominje da taj zahtev sigurno neće biti formulisan na narednoj sednici Saveta i pre formiranja nove vlade. Lipkovski kaže da je imao uvid u predlog ZUOV-a kako da se nastavni plan uskladi sa zakonom i ocenjuje da je loše rešenje da drugi strani jezik dobije status izbornog.
Ministar Verbić nedavno je najavio za Danas da će uskoro poslati Zavodu za unapređivanje svoj predlog za rasterećenje đaka, iza koga stoji ideja o spajanju nastave različitih predmeta. Takav model već je eksperimentalno isproban u beogradskoj OŠ „Zaga Malivuk“, u kojoj su na jednom času lekcije o istoj temi držali nastavnici dva ili tri predmeta. Verbić je rekao da je ideja da se raspiše konkurs za 10 do 20 škola koje žele da učestvuju u projektu i da se ovaj model isproba u praksi godinu dana.
U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja kažu da dosad ni zvanično, ni nezvanično nisu dobili nikakvu informaciju iz Ministarstva prosvete o pomenutom predlogu.
Upućeni tvrde da interdisciplinaran pristup u nastavi nije novina i da ga kreativni nastavnici već sprovode, ali da je ključno pitanje finansiranje takve nastave, odnosno kako bi se nastavnicima računala norma.
I za predsednika NPS Aleksandra Lipkovskog dilema je kako bi se takva nastava finansirala. To, dodaje, zahteva i „detaljan uvid u planove i programe svakog pojedinačnog predmeta“, kao i „vrlo ozbiljna promišljanja šta se može spariti“. Lipkovski veruje da je ovakav vid nastave kao sistemsko rešenje nerealan, napominjući da se mali procenat programa može realizovati spajanjem različitih predmeta.
– Kako sada stvari stoje ništa bitno se nije desilo da bi se uslovi u školama promenili od septembra. Zakon o osnovnoj školi već duže vreme nije saglasan sa nastavnim planom za drugi ciklus osnovnoj obrazovanja, to nije nikakva novina – kaže Lipkovski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
