Za poštovanje i toleranciju: Prošlog septembra u Beogradu uz Paradu ponosa održana i Trans parada (Foto: Antonio Ahel/FoNet)Novinari bi trebalo da budu svesni da otkrivanjem trans statusa osobe mogu da ugroze njenu bezbednost i time negativno utiču na fizičko i mentalno zdravlje trans osobe o kojoj izveštavaju. Obavezno izbegavati senzacionalizam i upotrebu reči i izraza, poput „Šokantno!“, „Za nevericu“, „Promenila pol, pa sad hoće…“, „Bila mama, sad je tata“. Ukoliko osoba koristi žensko ime i govori o sebi u ženskom rodu, onda je potrebno da i mediji na taj način pišu i govore o njoj.
Ovo su samo neke od preporuka medijima za izveštavanje o trans osobama nevladine organizacije Gayten-LGBT. Jedna od preporuka je i ta da informacije u vezi sa zdravstvenom istorijom, anatomskim promenama ili genitalijama najverovatnije nisu relevantne za izveštavanje, te da bi bilo najbolje izbegavati ih.
„Neke osobe možda ne žele da njihov prethodni lični identitet bude javno eksponiran iz straha od reakcije okoline, bezbednosti ili bilo kog drugog ličnog razloga. Ukoliko je to moguće, nastojte da poštujete želje osobe koja je akter vašeg teksta ili priloga i ne otkrivajte njeno nekadašnje ime, osim ukoliko to osoba o kojoj izveštavate izričito ne traži“, napominju iz Gayten-LGBT.
Kako dodaju, novinari bi trebalo da budu posebno pažljivi kada se bave temama koje se tiču trans dece, te da bi maloletnici morali da budu posebno zaštićeni, jer predstavljaju ranjivu grupu. „Imajte na umu da su seksualna orijentacija i rodni identitet dve različite stvari. Trans osobe mogu biti gej, heteroseksualne, biseksualne…“, podsećaju iz ove NVO i dodaju da bi o trans osobi trebalo pisati u skladu sa njenim rodnim identitetom, a ne na osnovu pola koji joj je pripisan po rođenju.
Transrodna osoba ili trans osoba je osoba čiji se rodni identitet ili rodno izražavanje razlikuje od pola koji joj je pripisan po rođenju, nezavisno od toga da li ona želi da uđe u proces prilagođavanja pola ili ne. Neke trans osobe će započeti hormonski tretman, a deo njih će želeti i da hirurški prilagodi svoje telo rodnom identitetu.
„Trans osobe u Srbiji ne mogu da promene ime i oznaku pola sve dok ne završe s medicinskom tranzicijom, što predstavlja veliki problem, jer ona traje nekoliko godina, a osoba sve to vreme u dokumentima ima podatke koji ne odgovaraju ni njenom identitetu, ni njenom izgledu/rodnom izražavanju, pa tako pred sobom vidimo ženu, a u njenoj ličnoj karti i dalje stoje muško ime i oznaka za muški pol. Pored toga, ne žele sve trans osobe hirurško usklađivanje, a posledica toga je da uopšte ne mogu da promene podatke u dokumentima“, navode iz Gayten-LGBT.
Neprihvatljiv i uvredljiv jezik
Prema Gayten-LGBT, sledeće termine trebalo bi izbegavati: „trandža“ – jer je pežorativan, „promena pola“ – jer se ništa ne menja već se prilagođava, „transseksualac/transseksualka“ – nepravilno je ovu reč pisati sa dva slova „s“, „hermafrodit“ – umesto njega koristiti „interseks osoba“, „samoproklamovani muškarac/žena“ – upućuje na to da identitet trans osobe nije realan i da je relevantan samo za nju, te da je okolina tako ne doživljava, „transžena“ i „transmuškarac“, „trans-žena“ i „trans-muškarac“ – neophodno je pisati ove reči odvojeno, „rođena kao muškarac“, „genetski muškarac“, „anatomski muškarac“ ili „biološka žena“ – nepravilno je koristiti ove termine kada se govori o trans osobi koja je u procesu prilagođavanja pola.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
