Političari uvereni da ih prisluškuju

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže za Danas da nijedan političar nije podneo žalbu zbog prisluškivanja, ali da u neformalnim razgovorima često izražavaju sumnju da su predmet prisluškivanja.

Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS, kaže za Danas da je do 2000. bio prisluškivan, a da nema saznanja da li je s tim nastavljeno i nakon demokratskih promena.

– Pre 2000. bila je praksa prisluškivanja političara. To je radio MUP i to se nije ni krilo. Na osnovu toga nastali su i dosijei. Jednom prilikom otkrio sam uređaj za prisluškivanje koji je bio postavljen u mojoj kući, u kaminu, preko kojeg je mogao da se čuje i snimi svaki telefonski i drugi razgovor u mom domu – ukazuje Mićunović.

Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, kaže da ne zna da li je ikada bio prisluškivan, „niti ga to interesuje“.

– Kada sam bio na čelu Koordinacionog tela za jug Srbije, početkom 2001. jedan čovek mi je prijateljski rekao da se moj telefon prisluškuje. Nisam obraćao pažnju, ali pretpostavljam da je bio u pravu, jer su nakon demokratskih promena ostale neke stare strukture u vlasti – kaže Ljajić.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović kaže za Danas da nije adekvatan sagovornik na ovu temu, jer nikada nije bila prisluškivana.

S druge strane, Velimir Ilić, lider Nove Srbije, tvrdi da ga prisluškuju redovno i to godinama unazad, kao i da su dvojica „prisluškivača“ identifikovana.

– Tako je i došlo do napada ispred moje zgrade, jer znaju kuda se krećem. Često u telefonu čujem eho, a događa se da ljudi dobijaju poruke koje sam im navodno ja slao. Pretpostavljam da se to radi preko kompjuterskog sistema. Jedan privatnik se izvinjavao što mi se nije javio nakon 16 poruka u kojima sam navodno tražio da me hitno pozove – kaže Ilić.

– Obraćao sam se MUP-u zbog prisluškivanja u više navrata. Tužilaštvo je do sada pokrenulo dve krivične prijave, jer se ušlo u trag nekim ljudima koji su to radili – naglašava Ilić. Fantomske poruke koje je navodno on slao nisu bile upućene samo političkim protivnicima, već i njegovoj supruzi, pa je zbog toga, kako kaže, bilo „konfuzije“ i u porodici.

– Ovome mora da se stane na put, a jedini način da se počinioci drastičnije kažnjavaju – zaključuje Ilić.

Poverenik Rodoljub Šabić smatra da sa stanovišta ljudskih prava, eventualnom prisluškivanju političara ne treba pridavati veći značaj u odnosu na prisluškivanje takozvanih „običnih“ građana, kao i da problem prisluškivanja zaslužuje veću pažnju od one koju ima.

– U savremenim uslovima i sa savremenim sredstvima taj problem se ne sme simplifikovati svođenjem na eventualne aktivnosti službi bezbednosti. Prosto, prisluškivanje je moguća aktivnost raznoraznih subjekata, od privatnog sektora bezbednosti, preko stranačkih struktura, pa do privrednih subjekata i pojedinaca. Više puta sam upozoravao da se u našoj zemlji promet uređaja za tajno praćenje, lociranje i prisluškivanje vrši praktično bez kontrole, da se mogu kupiti čak i preko malih oglasa – ukazuje Šabić.

Čanak: Devojka, ja i „Zastava film“

Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, kaže za Danas da su mu tokom devedesetih bili prisluškivani ne samo telefoni, već su mu i mikrofoni bili postavljeni u stanu.

– Jedan je bio u slaniku, drugi u cvetnom aranžmanu na stolu. Znao sam da me prisluškuju, pa sam govorio devojci, posebno uveče: „Sad smo sami. Ti i ja, i Zastava film“ – priča Čanak. Kaže da su „drugovi“ iz DB-a bili opsednuti razgovorima, pogotovo sa stranim diplomatama. „Ne znam kakva je situacija sada, niti me interesuje. Najbolja odbrana protiv takvih stvari je da uvek govorite istinu. Drugačije ne znam da se borim“, naglašava Čanak, dodajući da se nije obraćao policiji zbog prisluškivanja, jer sa njima nikada nije imao blisku saradnju „osim kad su me hapsili“.

Šabić: Zadržani podaci veći problem

– Žalbi na prisluškivanje nije bilo, ali jeste masovnog obraćanja građana na takozvane „zadržane podatke“, koji govore o tome kada, odakle i s kim ste razgovarali telefonom, s kim ste razmenjivali SMS i MMS poruke, koje veb-sajtove ste posećivali. Ti podaci nekada govore više od sadržine same komunikacije. Zakonom o elektronskim komunikacijama i uspostavljenom praksom službe bezbednosti rezervisale su za sebe pravo da tim podacima mogu pristupati i bez odluke suda. Budući da smo smatrali da se ustavno rešenje po kome se od tajnosti pisma i drugih sredstava komuniciranja može odstupati samo na osnovu odluke suda, zaštitnik građana i ja smo reagovali na ove inicijative tako što smo Ustavnom sudu podneli zahtev za ocenu ustavnosti pomenutog zakona. Bilo je to pre više od godinu dana i nadam se da će Ustavni sud uskoro dati odgovor na to pitanje – naglašava Šabić.

Ilić: Jelena, izvini

Velimir Ilić kaže da su poruke koje je dobijala Jelena Trivan najdrastičniji primer krađe njegovog identiteta.

– Jedan dan me pozvao Ivica Dačić i rekao da ostavim Trivanku na miru. Nisam imao pojma o čemu se radi. Ispostavilo se da joj je neko slao poruke, navodno sa mog telefona. Bilo mi je jako neprijatno – priča Ilić. Iako je to bilo pre godinu dana, naš sagovornik se ovom prilikom izvinjava Jeleni Trivan, „ako je zbog toga imala neprijatnosti“. Kaže da ne zna kakva je bila sadržina tih poruka.