"Bežimo od rata, ne izvozimo terorizam"

Pripadnici policije dežurali su na ulazu u Preševo, kao i u Prihvatnom centru, gde je zbog velike vrućine bilo navale na flaširanu vodu i higijensko-sanitarne čvorove koji su i dalje nedovoljni za oko dve hiljade imigranata, koliko ih bude svakodnevno u dolasku i odlasku iz ovog grada.

Na pominjanje ISIS-a, te terorista, imigranti odmahuju rukom i ne žele da govore. Pogotovu ne pred novinarima. Jedan od mladića, čuvši pitanje na engleskom koje mu postavljamo preko prevodioca, širi ruke i povišenim tonom kaže:

– Mi smo pobegli od rata. Ne nosimo sa sobom ratne ideje i ne želimo da izvozimo terorizam ni u Srbiju, a to ne želimo ni u jednoj zemlji EU, gde smo se zaputili.

Naše pitanje se brzo prevodi među imigrante na arapski jezik i oni svi postaju neraspoloženi za razgovor, smatrajući ovakvo interesovanje očiglednom provokacijom.

Niko od zvaničnika Crvenog krsta, Komesarijata za izbeglice i drugih humanitarnih timova koji se već duže od mesec dana nalaze na terenu u Preševu iz „objektivnih razloga“ nije želeo da komentariše stavove srpskih zvaničnika, jer to je posao za „bezbedonosne, a ne humanitarne službe“. Ono što je odavno uočljivo, ne samo novinarima već i celokupnoj javnosti, kada su u pitanju imigranti, to je da se u procesu dobijanja potvrde za moguće dobijanje azila u Srbiji identifikacija ne vrši na osnovu ličnih dokumenata, već najčešće otiskom palca jedne ruke.

Većina imigranata kod sebe nema nikakva lična dokumenta, pasoš ili ličnu kartu. Oni koji imaju dokumenta putem Western uniona dobijaju novac koji podižu u lokalnoj pošti, a komunikaciju obavljaju najčešće putem mobilnih telefona. Sa koliko novca raspolažu i da li među njima ima onih koji su „vođe grupe“, to je nemoguće ustanoviti na licu mesta zbog velike gužve.

Kod svih imigranata, od kojih je i dalje najveći broj iz Sirije i Avganistana, prisutna je namera da što pre napuste Preševo i krenu put Beograda i odatle se dokopaju granice sa Mađarskom. Nervoza raste kako stižu informacije o podizanju žičanog zida na granici Srbije i Mađarske, ali i nakon što je u međusobnoj svađi došlo do ubistva jednog imigranta u blizini mađarske granice.

Strah od bolesti

Lokalno stanovništvo za sada ne razmišlja mnogo o mogućim bezbednosnim izazovima, već se mnogo više strahuje od pojave neke od zaraznih bolesti, usled velikih vrućina i broja imigranata, kao i manjka higijensko-sanitarnih čvorišta. Ujedno, povećava se i količina smeća, koje se sporadično odnosi sa ulica gde se nalaze imigranti, dok je nešto bolja situacija u samom Prihvatnom centru.