S obzirom na to da dopis Žalbenog veća u kojem se traži hapšenje Vojislava Šešelja još uvek nije javni dokument, on najverovatnije neće biti uzet u obzir u šestomesečnim izveštajima koji Savetu bezbednosti UN početkom juna podnose predsednik Haškog tribunala Teodor Meron i glavni tužilac Serž Bramerc, o saradnji Srbije sa Tribunalom. Međutim, ako se Vlada Srbije i dalje bude protivila izvršenju naloga suda, bilo Žalbenog ili Pretresnog veća, to može imati posledice po Srbiju, o čemu će odlučivati Savet bezbednosti UN – kaže za Danas vršilac dužnosti portparola Haškog tribunala, Nenad Golčevski.
On naglašava da su sve odluke suda podjednako obavezujuće za sve države, pa tako i za Srbiju, te da se ne može proizvoljno i bez posledica odlučivati po kojim će se nalozima postupati, a po kojim ne. Naš sagovornik negira da u vezi Šešelja postoji neslaganje unutar samog Tribunala, između Pretresnog i Žalbenog veća.
– Žalbeno veće je izdalo nalog Pretresnom veću da opozove odluku o privremenom puštanju Vojislava Šešelja na slobodu. Pretresno se oglasilo tražeći dodatne informacije o njegovom zdravstvenom stanju. Onda je nastupilo zatišje, ali Žalbeno nije reagovalo nikakvim dokumentom ili odlukom koja se odnosi na Pretresno veće – naglašava Golčevski. On dodaje da je Tužilaštvo podnelo zahtev Žalbenom veću da vremenski ograniči reagovanje Pretresnog veća, „ali ono to dosad nije učinilo“.
– Taj podnesak Tužilaštva je još pred Žalbenim većem – ističe Golčevski, dodajući da je stav Tužilaštva u ovom slučaju jasan, a to je hitan opoziv odluke o puštanju Šešelja na privremenu slobodu, odnosno njegov povratak u Haški tribunal. Ocenjujući izdvojena mišljenja sudija Žalbenog veća Bahtijara Tuzmukhamedova i Kofija Kumelija Afanđe, po kojima je odluka o hitnom vraćanju Šešelja u Hag – preuranjena i neopravdana, naš sagovornik kaže da ona ne utiču na konačnu odluku suda.
– Izdvojena mišljenja nisu neuobičajena. Nekada je u pitanju jedno, nekada i dvoje sudija od pet članova veća imaju drugačije mišljenje, pa čak i suprotno od većine. Međutim, to ne utiče na validnost odluke niti na njenu realizaciju. Ona je važeća kao da ju je veće donelo jednoglasno – ukazuje Golčevski.
Podsetimo, u odluci Žalbenog veća Haškog tribunala, koja je stigla u Ministarstvo pravde Srbije, traži se da se lider radikala do 26. maja ili čim bude izvodljivo posle tog datuma, uhapsi, zadrži u pritvoru i potom preda nadležnima u Holandiji. U Vladi Srbije naglasili su da neće hapsiti Šešelja bez naloga Pretresnog veća, jer pre svega poštuju domaće zakonodavstvo.
Saša Obradović, koji u ovom procesu zastupa Vladu Srbije, naglasio je da lider radikala ne može biti uhapšen niti isporučen Hagu bez naloga Tribunala, koji Srbiji nije dostavljen. Prema njegovim rečima, dostavljena odluka Žalbenog veća nije isto što i nalog za hapšenje.
Šešelj: Pružiću pasivan otpor
Vojislav Šešelj je istakao da se neće dobrovoljno predati, ali ni bežati, već će u slučaju hapšenja pružati pasivan otpor. On je, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, odbacio i mogućnost odlaska u kućni pritvor, ističući da se ta mera ne može izreći bez saglasnosti onoga kome se izriče. Prema njegovim rečima, ako ga ovaj režim isporuči, „onda će on učestvovati u kršenju ustavnog sistema Srbije“. Raspravno veće Haškog tribunala donelo je 6. novembra 2014. godine odluku o privremenom puštanju Šešelja na slobodu, zbog teškog zdravstvenog stanja. U pritvoru je proveo skoro 12 godina, bez prvostepene presude.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
