Ko ne voli mapetovce?

Bljesnula bi zatim i svetla, grunula muzika i pregršt šašavih stvorenja pojavilo bi se u arkadama pozorišnog amfiteatra predlažući auditorijumu kroz pesmu – It’s time to play the music, It’s time to light the lights, It’s time to meet the Muppets on the Muppet Show tonight!

Završnica legendarne „mapet“ himne spektakularno bi još najavila da upravo počinje – the most sensantional, inspirational, celebrational, muppet-ational – , to jest, ono što svi zovemo The Muppet Show, ali bi horski krešendo lutaka tradicionalno „upropastio“ Gonzo svojim fijaskom na trubi. Bio je to zapravo autoironičan i parodijski šlagvort čitavom spektaklu, koji je sedamdesetih godina prošlog veka osmislio Džim Henson. Njegova namera bila je da lutke učini TV zvezdama koje će moći da zabave i nasmeju publiku od sedam do 77 i tako je, u najkraćem, nastao planetarni fenomen Mapet šou čije dragocene kvalitete danas pokušava da iskoristi i oživi pored ostalih i filmska industrija.

– Ko ne voli mapetovce? Ja sam ih obožavao kada sam imao pet godina. Za nove gledaoce ovo je šansa da ih upoznaju u akciji na velikom platnu, a za stare da se ponovo sretnu sa starim prijateljima, kaže Džejms Bobin, reditelj filma The Muppets čija je premijera nedavno održana i u Beogradu.

Potreba za mapetovcima je realna jer su oni autentični likovi, a takvih je u današnjoj industriji zabave sve manje. Čak se pojavljuju i predlozi da svečanu ceremoniju dodele Oskara vode upravo – Žabac Kermit i Mis Pigi, profesionalci i glavni junaci originalnog Hensonovog serijala. Kermit bi zahvaljujući iskustvu, s dostojanstvom branio profesiju voditelja, a Mis Pigi, diva po sebi i modna ikona bez premca demonstrirala bi već nešto iz svog bogatog kreativnog opusa. Njih dvoje ne bi morali ni da glume uvek poželjnu hemiju voditeljskog para budući da se odavno simpatišu, a njihova neobična emotivna kombinacija, koja dokazuje da je ljubav moguća čak i između žabe i svinje, bila bi sasvim u skladu sa aktuelnim principima tolerancije i poštovanja različitosti.

Imajući u vidu sve lošiji humoristički TV program dobro bi došli i ostali „mapetovci“ budući da se radi o plejadi urnebesnih i jednako markantnih likova u čije se atribute ne sumnja. Od ludog švedskog kuvara, preko hipi bubnjara i otkačenog kučeta Ralfa po zanimanju pijaniste , do medveda Fazija, komičara u neuspelom pokušaju kao i dvojice starih gunđala iz lože.

Naime, ovaj pozorišni ansambl se već dokazao budući da ih je Henson, zajedno sa svojim timom, „upregnuo“ u živo izvođenje zahtevnog programa u kojem se naizmenično smenjuju muzički nastupi, skečevi , prilozi iz „svemira“, ali i tačke sa selebreti gostima iz takozvanog „stvarnog sveta“. Među njima našlo se ukupno više od stotinu zvezda među kojima su i Sandi Dankan, Kendis Bergen, Džuli Endrus, Diana Ros, Tvigi, Bruk Šilds, Lajza Mineli, Alis Kuper, Silvester Stalone, Debora Hari, Peter Selers, Luk Skajvoker i 3PO u kompletu, kao i Džon Kliz, osvedočeni fan mapetovaca.

Inicijalno, producenti su imali problema da nagovore poznata imena da prave društvo lutkama, a do pozitivne promene došlo je zahvaljujući renomiranom baletskom umetniku Rudolfu Nurejevu koji se pojavio u „mapetovcima“ i time dramatično podigao njegov pozitivan publicitet. Nakon njegovog učešća, poznate ličnosti stajale su u redu ne bi li i one plasirale svoj talenat u ovom neobičnom spektaklu. Mapetovci su se ubrzo izjednačili sa živim zvezdama, a dokaz je i to što su one imale samo jednu, ekskluzivnu priliku da budu učesnici njihovog programa.

Klasična i zlatna faza Mapet šoua vezana je za period od 1975. do 1981. kada je nastalo ukupno 120 epizoda. Henson je želeo da okonča serijal na vrhuncu njegove popularnosti i upravo je tako i postupio. Neki od podataka o gledanosti serije kažu da ju je nedeljno pratilo čak 230 miliona ljudi u više od stotinu zemalja. Uspešnoj alhemičarskoj kombinaciji ovog šoua najviše su doprineli Džimi Henson i Frenk Oz, koji su inspirisani evropskim lutkarskim trupama i kontrakulturnim pokretima 60-ih, naročito hipi talasom, iznedrili potpuno novi koncept u lutkarstvu i napravili revoluciju u TV humoru uopšte. Prilagodivši drevnu umetničku tradiciju televizijskom mediju, obavili su, kako je ocenjeno, modernizaciju lutkarstva.

Stanko Crnobrnja, televizijski reditelj, smatra da glavni kvalitet Mapet šoua počiva na fenomenalnom autorsko-izvođačkom timu koji je okupio Henson da bi stvorio Mapet šou.

– Pored njega tu su bili i sjajni Frenk Oz, zatim Dejv Golc, Stiv Vitmajer, Luiz Gold, Katlin Mulen, Karen Prel, Džon Lavlejdi, kao i scenaristi Džeri Džul i Džek Burns. Kvalitetu serije doprinelo je i to što je Mapet šou postavljen kao standardni ‘vodvilj’ sa svim njegovim zakonitostima u kome domaćin, u ovom slučaju žabac, daje sve od sebe da predstava bude što zabavnija, a publika zadovoljna… Ovde se ‘tačke’, u furioznom ritmu, vezuju po principu red solo humora, red muzike, red parodije, red muzike, red slepstika… I sve to rade likovi-životinje i njihovi gosti iz ‘ljudskog’ sveta – kaže naš sagovornik.

Crnobrnja ukazuje na to da je darivanje ljudskih karakteristika životinjskim likovima već bilo veoma razvijeno u Diznijevoj estetici i dramaturgiji, a u Mapet seriji doživljava urnebesni, često i apsurdni susret s modernim, urbanim vremenom, običnim i neobičnim karakterima koji „naseljavaju drugu polovinu 20. veka.

Prema njegovom mišljenju planetarna popularnost ovog serijala posledica je dobro osmišljene formule u kojoj se, u lutkarskom formatu, koji je tradicionalno rezervisan za zabavu dece, izvanredno dobro zabavljaju i odrasli.

– Uz to ide i bogatstvo likova, univerzalni humor, u kome tzv. ‘slapstik’, komedija apsurda, i parodija, imaju veoma važno mesto. Džim Henson je neke od likova iz Mapet šoua postavio i u seriji ‘Sesami strit’ još 1969. godine. Ali, upravo zbog toga što se taj serijal obraćao isključivo deci, on se osetio skučenim. Njegova želja bila je da napravi lutkarsku TV zabavu koja bi odgovarala i odrasloj publici. U tome je u potpunosti uspeo. I to na svetskom planu – ističe Crnobrnja.

Upitan kako komentariše pojavu mapetovaca u igranom filmu i uopšte novi talas popularnosti koju doživljavaju junaci ovog šoua, on kaže da to vidi kao potrebu Holivuda da, sa već provereno uspešnom robnom markom, u još jednom mediju, i još jedan put, izvuče dosta novca, kako od ‘nostalgične’ tako i od neke sasvim nove publike.

– Novi talas popularnosti je direktna posledica velikih napora industrije zabave i vlasnika licenci na Mapet šou da, kroz veliku promociju i animaciju, još jednom, pokrenu mašinu za pravljenje velikog novca. Naravno, sve bi to bilo bez naročitog odjeka da, u rukama, nemaju izvanredan proizvod i lojalnu publiku širom sveta – zaključuje Crnobrnja.

„Antikorporativna politika“

Mapetovci su se već pojavljivali na velikom platnu, a njihov najnoviji nastup u Diznijevom filmu The Muppets izazvao je kritike, naročito sa stanovišta konzervativaca. Naime, čitava akcija u filmu tiče se spasavanja Mapet studija koji želi da poruši bogati i podli naftaš jer je tu pronašao izvor za eksploataciju. U toj nameri pokušaće da ga spreči Valter, najveći fan Mapet šoua na svetu, zajedno sa svojim bratom i njegovom devojkom, kao i Karmitom, koji ima zadatak da ponovo okupi Mapetovce. U emisiji „Follow the Money“ voditelj Erik Boling prokomentarisao je da ovaj film ima poznati scenario u kome dobre likove maltretira zli naftni baron, što je tematika koja je u poslednje vreme postala takozvana „holivudska liberalna agenda“. Njemu se u kritikovanju pridružio i Den Gainor iz konzervativnog Istraživačkog medija centra rekavši između ostalog: „Neverovatno koliko je levica spremna daleko da ide u manipulaciji decom kako bi ih ubedila i prenela im antikorporativnu poruku. Oni to rade već decenijama. Holivud, levica, mediji, svi oni mrze naftnu industriju. Oni mrze korporativnu Ameriku.“

Mis Pigi i gunđala sa balkona

Puno ime Miss Piggy je Miss Piggy Lee. Mnogi od karaktera na početku šoua bili su redizajnirani, pa se to dogodilo i ovoj legendarnoj divi. Intervencija se ticala kose i nosa koji su skraćeni, a estetski je unapređena i njena frizura – dodatim loknama. Mis Pigi znamenita je i po tome što je bila najtraženiji Mapet s kojim su želele da rade poznata imena kada su bili gosti ovog lutkarskog šoua. Drugo mesto zauzeo je Mapet bubnjar, to jest Zver koji je, inače, inspirisan Keith Moonom iz grupe The Who. Dva gunđala s balkona Statler i Waldorf nazvani su po istoimenim hotelima u Njujorku. Pričalo se da je ludi švedski kuvar, inspirisan jedinim televizijskim pojavljivanjem Larsa Bekmana. Njegov nastup je bio totalni promašaj budući da je demonstrirajući kulinarske veštine pred kamerama mrmljao neobičnu mešavinu švedskog i engleskog jezika. Producentima Mapeta to se učinilo smešnim, pa su po njemu kreirali lik za svoj šou. U svakom slučaju, ludi kuvar bio je omiljeni lik Džima Hensona.