Peglane kobasice uz vino ekspremijera

– Peglane kobasice pravili su moj deda i otac, pa sam to počeo i ja, sa 12 godina. Recept je tajna, ali sastojci koje sadrži „peglana“ nisu. Ove godine sam kobasicu pravio od telećeg, ovčijeg, kozjeg i magarećeg mesa – kazao je Kostić, kome su kao pobedniku i po mišljenju stručnog žirija i žirija publike, pripali „Majstorsko pismo“ i „Zlatna kecelja“.

Prema njegovim rečima, u „peglanu“ nikada ne treba stavljati svinjsko meso, a svako meso treba očistiti od žila i masnoća. U njoj ne sme biti nikakvih aditiva i konzervansa, već samo soli, bibera, sušene paprike i belog luka. Meso se melje nekoliko puta, puni u teleće crevo bajtan i suši isključivo na promaji, u zimskom periodu. Mesec dana kobasica se pegla vinskom flašom da bi se iz nje istisnuo vazduh. „Peglana“ ima oblik konjske potkovice, a boja varira od crvenkaste do tamno braon.

Stručni žiri, kome je predsedavao profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Branislav Zlatković, odlučio je da drugo mesto pripadne Predragu Petroviću i ekipi „Gazela“, a treće – Ivici Tričkoviću i ekipi „Kasarinac“. Drugu nagradu publike osvojio je Miloš Simić i njegovi „Bul Bojsi“, a treće Ljuba, Šole i Zoki sa štanda „Krivako“.

Žiri za izbor najboljeg štanda, na čijem je čelu bio bivši premijer Zoran Živković, koji je Svetskom prvenstvu izložio svoja vina, odlučio je da je najbolje uređeni štand „Krivako“, dok su drugo i treće mesto osvojili „Kozorog“ i „Rodine“. U takmičenju je, inače, učestvovalo 35 ekipa.

Svetsko prvenstvo u pravljenju ovog specijaliteta, koja se u ovom kraju spravlja dva veka i smatra se afrodizijakom, otvorio je autor televizijske emisije „Paklena kuhinja“ Saša Mišić, a umesto vrpce – presekao je kobasicu. Predsednik Organizacionog Aleksandar Lilić, inače pirotski hirurg, rekao je da je namera da ova manifestacija postane i veća, a da „peglana“, pored pirotskog ćilima i kačkavalja, bude još jedan srpski brend.

Pirotska vijagra

Peglana kobasica najbolje ide uz vino, ali i viski i rakiju, kažu znalci, podsećajući da se ona zove i „pirotska vijagra“ ili „afrodizijak iz domaće radinosti“. Jede se seckana na veoma tanke parčiće. Jedna kobasica u obliku potkovice na Sajmu je koštala više od hiljadu dinara. Istorijski izvori, inače, pominju da su peglanu kobasicu u pirotskom kraju pravila tatarska plemena, još početkom 18. veka. Oni su tatarski biftek punili u crevo i presovali da bi duže trajao.