Putin, marame i crni luk

Tog jutra, drugog dana od datuma koji je trebalo da ima oznaku „D“, zbog najave vlasti u Prištini da 16. septembra počinje akciju uspostavljanja carina između centralne Srbije i severnog dela njene južne pokrajine, prelaz Brnjak je iz daljine delovao gotovo nestvarno. Na mestu gde su se nekada nalazili dvor srpske kraljice Jelene Anžujske s čuvenom školom za mlade devojke, a koje sada strana uprava i kosovske vlasti bezlično zovu „Prelaz 31“, čovek bi se iz daljine i sa suncem „u očima“ zakleo da usred Ibarskog Kolašina vidi deceniju i po staru domaću protestnu ikonografiju „Beograd je svet“.

Na vrhu dvostrukog zemljanog nasipa celom dužinom poput ogromnog transparenta razvijena je srpska zastava, a iza nje, kao na „mrtvoj straži“ – ljudi. Izbliza iluziju potiskuje stvarnost: od Beograda ni traga, a svet se sveo na francuske vojnike iz sastava NATO, jer iza vrha barikade počinje vojna zona Kfora. Iza nje je, prema Ribariću, još jedna srpska barikada. Strani vojnici na najisturenijoj liniji tog „sendviča“ ničim ne odaju da prate šta rade čuvari barikada i posetioci iz centralne Srbije koji gledaju i slikaju sa i iza zemljanog nasipa, ljube zastavu i objašnjavaju došljacima u uniformi na čiju su zemlju došli.

Dvojica njihovih kolega koriste nedelju da banu iz šume kako bi kod Srba, u kafančetu nadomak barikade popili, kako tvrde, „najbolju kafu u kraju“. Momci sa barikada ih časte kafom, ali insistiraju da ih pod hitno otprate do baze putem kojim su došli. Francuzi objašnjavaju da su u jutarnjoj šetnji i da nikako nisu špijuni, ali insistiraju da se u bazu vrate preko barikade – tako je najkraće, svega nekoliko metara. Ni Srbi ne popuštaju, predlažu da zajedno s njima pređu nasipe i da sa druge strane na samom administrativnom prelazu piju kafu kod „privremenih komšija“. Posle podužeg natezanja vojnici su ispraćeni putem kojim su i došli.

Ispod Brnjaka je veštačko jezero Gazivode, u vreme nastanka mega projekat sprskog i jugoslovenskog hidroinženjerstva, koje je gotovo poplavio nemanjićke dvorove, danas žila kucavica hidroenergetskog sistema celog KiM. Iznad prelaza i barikada su šume i visovi Rogozne, čiji napeti mir remete samo helikopteri Kfora i Euleksa. Srbi su rešeni da ni po koju cenu ne odstupaju, niti nameravaju da napuštaju svoj rodni kraj. Raspoloženje na Brnjaku, ne računajući lokalne nijanse i razlike u reljefu, vlada na celom severnom delu KiM, koje se pretvorilo u jednu veliku barikadu.

Blokade na Brnjaku, u Zupču, Rudaru i Leposaviću kod prelaza Jarinje, podignute 25. jula zbog oružane akcije specijalne jedinice „Rosa“ Kosovske policijske službe, u međuvremenu su, zbog stalnog pogoršanja situacije, izrodile bezbroj manjih, strateški raspoređenih barikada kojima se, za ne daj Bože, štite srpska mesta u sve četiri srpske opštine na severu Kosova. Srbi tvrde da u naredne dane ulaze spremni, ma kakav bio raspet poslednje krize. Računaju na prednost domaćeg terena i podsećaju da „ne pobeđuju lepi, nego uporni“.

Barikada u Zupču brani srpska mesta u opštini Zubin Potok iz pravca južnog, albanskog dela Kosovske Mitrovice. Na pristojnoj daljini od početka dvostruke barikade, gotovo neprimetno, dežura patrola Euleks policije. Na prepreku na putu ukazuje saobraćajni znak za ograničenje brzine na 20 kilometara, reprodukcija hilandarske ikone Isusa Hristosa i transparent „Stop NATO“. Sa strane su zakačene parole: „Hašiš Tači“, u ćiriličnoj i latiničnoj varijanti, „Sever KiM nije Tačijev rasadnik ljudskih organa“, „Kosovo je srce Srbije“. Ispred i iza balvana su platna gde je „Srbija“ napisano na srpskom, ruskom, kineskom, grčkom i engleskom jeziku. U Zupču dežuraju i muškarci i žene. Gotovo sav život odvija se na barikadama – donose se ponude, prave dogovori, gledaju prenosi važnijih sportskih događaja. Odbojka je prošlog vikenda bila glavna sportska tema i na severu KiM, mada su svi u pripravnosti, uključjući i marame i crni luk, kao najbolju prirodnu zaštitu od suzavca.

Život na barikadama, tvrde u Zupču, ne pada posebno teško, ako se ima u vidu šta su Srbi sve preturili preko glave za 12 godina protektorata UN. Ali, smeta im to što niko ne vodi račina da njihova deca odrastaju u stalnom strahu i stresovima, da mnogi od zbog višegodišnjeg napetog mira kubure sa dijabetesom i žive na bensedinima i drugim tabletama. Boli ih ponašanje Beograda, a posebno su ogorčeni na medije. Mnogi od njih ne žele da se slikaju, niti da razgovaraju s novinarima. Kažu da se posle svakog pojavljivanja na srpskim televizijama i u novinama nađu na „poternicama“ albanskih medija kao „kriminalci sa NATO liste“.

Na odluku Srba iz Zubinog Potoka da dodatno zaštite i prelaze preko Ibra koji vode ka albanskim selima s druge strane reke, komšije su odgovorile – pucanjem.

Pucnjava koja se svakodnevno pominje u izveštajima medija najčešće dolazi is albanskog sela Čabra, iz kog je krenuo martovski pogrom nad Srbima 2004, mada prištinski mediji tvrde da je to sada glavni centar srpskog šverca gorivom. Iz Zupča se kroz zelenilo od Čabre vidi samo nova bela džamija, a oglašavanje s minareta prošle nedelje služilo je i kao „pokrivalica“ za oglašavanje oružja.

Glavni gradski most u Kosovskoj Mitrovici sa srpske strane zatvoren je zemljanim nasipom. Ispred barikade francuska novinarka bezuspešno pokušava da bez greške pred kamerom objasni šta „srpska manjina radi albanskoj većini“ i ko je koga blokirao, najavljujući da će odgovor potražiti u „prestonici“ – Prištini. Mitrovački Srbi uglavnom ignorišu novinare – i domaće i strane. Ogorčeni su, jer niko, kako tvrde, verodostojno ne prenosi ono što govore.

Najveća barikada na severu nalazi se u Rudarima, na izlasku iz Zvečana. Ispred velikog metalnog krsta, zakićenog vencem belih ruža i ikonom Bogorodice, koji su Srbi, bez zvanične crkvene dozvole, podigli posred puta, na punoj beloj liniji, postavljene su zastave Srbije, transparent „Rezolucija 1244, stop NATO“ i velika fotografija ruskog premijera Vladimira Putina. Putin je, inače, kako pokazuju bilbordi duž puta, uz Novaka Đokovića, Jugoslava Kostića i Zorana Krivokapića, jedan od četvorice počasnih građana Zvečana.

S puta se jasno vidi tvrđava Zvečanska kula, koja 10 vekova čuva ušće Sitnice u Ibar. U njenoj crkvi svetog Đorđa Stefan Nemanja je molitveno proslavio pobedu nad Vizantijom kod Pantona 1170, a u kuli je život tragično završio i sveti kralj Stefan Dečanski.

– Rešenje ove situaciju je stvar visoke politike. O tome treba da se dogovore Rusi i Amerikanci. Ovde nikada nije bilo Šiptara, nema ih ni u turskim popisima. Naše je da istrajemo na barikadama. Izdržaćemo. Narod je ovde jedinstven – tvrde čuvari barikade u Rudarima.

Srpsko viđenje „nove kosovske realnosti“ objašnjava i improvizovana izložba karikatura na jednom od šlepera: Srbi u jarmu, mamljeni šargarepom vuku zapregu, kojima upravlja civil EU, a iza njega veseli Albanci mašu albanskom zastavom. Amerikanac testerom odvaja KiM od Srbije, dok zgranut Srbin drži Rezoluciju 1244 SB UN, a naoružani pripadnici OVK slave s dva podignuta prsta.. I još mnogo toga, posebno na temu NATO i Kfor, uz poziv na ruskom „Majci Rusiji da pomogne“.

Iako Srbi u Rudarima tvrde da na barikadama nema politike, na onoj kod prelaza Jarinje u opštini Leposavić prošle nedelje našla se i država u liku ministra za KiM i glavnog beogradskog pregovarača s Prištinom, Gorana Bogdanovića i Borislava Stefanovića. Stefanović je prošlog vikenda obišao Leposavić, Lešak i barikadu kod Jarinja. Rekao je da će ići na ostale barikade. Kako je Danasu rečeno, tamo ga niko nije video.

Prema jednoj od nezvaničnih verzija predsednici ostale tri srpske opštine odbili su da se sretnu sa njim, zato što je, mimo ranijeg dogovora, prihvatio u Briselu 2. septembra kosovski carinski pečat. Neki tvrde i da Stefanović izbegava susret sa Srbima kojima performansi nisu dovoljni, već traže da „položi račun“ o čemu se sve s Prištinom dogovorio.

Sa severa odlazimo, kao što smo i ušli, „alternativnim putevima“. Ispraćaju nas pozdravi i saveti čuvara barikada, srpske trobojke koje se vijore s bukvalno svake bandere i bilbordi „Kosovo je srce Srbije“.

Ministar Dačić čuva leđa Kforu

Prošle subote nije bilo lako ni ući na KiM. Ne toliko zbog barikada i Kfora, koliko zbog MUP Srbije. Zbog najave više organizovanih odlazaka na sever KiM u znak podrške Srbima na barikadama, uključujući i apel raščinjenog episkopa raško-prizrenskog Artemija, policija je imala pune ruke posla. Autobusi u Beogradu i Novom Sadu slati su na vanredne tehničke preglede u poslednjem trenutku pred dogovoreni polazak. Svi za koje se sumnjalo da su automobilima krenuli ka KiM vraćani su duž Ibarske magistrale, od Mrčajevaca i Kraljeva do Raške. Raščinjeni vladika Artemije zaustavljen je u Bogutovačkoj banji i pod policijskom pratnjom sproveden u Ljuljake. Oni koji su ranije uspeli da dođu do Raške, čak i redovnom voznom linijom privođeni su na informativne razgovore i vraćani odakle su došli. Pripadnici MUP Srbije bili su i na prometnijim „altenativnim prelazima“ – vraćali su one koji su pošli, a legitimisali one koji otuda dolaze. Srbi sa severu KiM kažu da to ministar Ivica Dačić, u skladu sa Sporazumom o tehničkog saradnji sa Euleksom čuva „granicu“ i obezbeđuje leđa Kforu.