Tajne Mafre i Sintre

I zaista čitava ova regija pored Atlantika, gde se inače nalazi i najzapadnija tačka evropskog kontinenta rt Cabo da Roca je prema mišljenju mnogih turista ali i putopisaca , pravi mali raj na zemlji .

Najpre smo krenuli u Mafru, gradić udaljen tridesetak kilometara od Lisabona, poznat po monumentalnom zdanju Palacio de Mafra građeno od 1717 kao rezidencija kralja Žoaoa V koje je istovremeno bilo i bazilika i manastir a imalo je i bolnicu i apoteku i zaista deluje neverovatno impresivno da čoveku jednostavno zastaje dah nad ovim graditeljskim čudom. U okviru ove raskošne palate nalazi se i biblioteka sa više desetina hiljada izuzetno vrednih i starih knjiga. Tvrdili su mi da u stropovima biblioteke živi određeni kontrolisani broj slepih miševa koji su najbolja zaštita starih knjiga od moljaca i drugih insekata.

Nacionalna palata u Mafri poslužila je kao inspiracija nedavno preminulom portugalskom književniku Hoze Saramangu koji je za roman Sedam sunaca i Sedam mesečina / Baltasar i Blimunda – Memorial do Convento / 1998 godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Posle Mafre uputili smo se u poznatiju Sintru kako se naziva planina , istoimeni mali , živopisni , koloritni gradić i cela oblast koja izlazi na Atlantik tamo: „gde prestaje zemlja i počinje more“ kako se nekad govorilo.

Sintra je inače u vreme dok su Arapi vladali ovim krajem , dakle još u VIII veku bila Chintra a lepotom njenog ambijenta i vegetacije bili su očarani i kasniji portugalski vladari kojima je ona često bila letnja rezidencija.

Jedna od tih rezidencija koja se naziva Nacionalna palata nalazi se u centru Sintre i njenim eksterijerom koji i nije posebno impresivan dominiraju dva ogromna kamena dimnjaka koji su u staro vreme pokazivali čitavom kraju da li je kralj u rezidenciji ili ne , zavisno od toga da li se dim puši iz tih odžaka .

S druge strane enterijer ovoga zdanja sa čuvenim dvoranama labudova i svraka te Arapskom sobom zaista je remek delo arhitekture i dizajna u kome su omešane razne epohe i stilovi .

Tu je zatim Sat kula, crkva svetog Martina i tri česme-fontane potpuno neobičnog izgleda. U centru je i muzej igračaka sa preko 20.000 igračaka iz celog sveta i različitih vremenskih perioda.

U Sintri su i stari Mavarski dvorac i Kapućinski samostan i Kvinta

Regaleira i Bunar inicijacije, ali najatraktivnija je svakako Pena palata sa Pena parkom koja je uvršćena u sedam čuda Portugala i nalazi se pod zaštitom Uneska. Izgrađena je na vrhu brda Sintra i obojena u pastelne nijanse crvene, ljubičaste i žute boje. Ona deluje magično i podseća na pravi dvorac iz bajke – Palata Pena je mešavina raznih stilova od starog Egipta do romantizma, ne zna se šta je lepše a pleni svojevrsnom toplinom i pozitivnom energijom .

Sintra je bila inspiracija za mnoge pisce pa je ovde živeo lord Bajron.

Iz prlepe Sintre u kojoj smo se vratili vekovima unazad otišli smo u

Estoril ili Eštoril kako to Portugalci izgovaraju, mondenski grad i letovalište u kome se nalazi čuveni kazino, plaža, teniski i golf tereni staza na kojoj se održavaju Moto GP trke a ranije i trke formule 1.

Konačno tu je i čuveni hotel Hotel Palasio koji se nalazi neposredno do Casino Royala, poznat po tome što je u vreme Drugog svetskog rata u njemu boravili razni obaveštajci, među njima i naš čovek Dubrovčanin Duško Popov dvostruki špijun čija je biografija inspirisala Jana Fleminga da napiše roman Casino Royal koji je u stvari scenario za seriju filmova o Džemsu Bondu, tajnom agentu OO7 .

U hotelu Palasio se ponose ovom činjenicom pa se u karti pića i meniju nalaze rezervacije za sobu, slike i potpisi Duška Popova. Tačno se zna za kojim stolom je sedeo Duško Popov čiji je špijunski pseudonim bio Tricikl i to je jednostavno kultno mesto u Estorilu. Nedaleko od Estorila je Kaškaiš koji važi za mondensko turističko mesto i nalazi se na listi najekskluzivnijih evropskih turističkih destinacija sa prelepom arhitekturom , divnim ulicama sa trotoarima u mozaiku, prelepim hotelima koji imaju dušu . Mnoge kraljevske porodice ovde imaju svoje vile tako da čitavo mesto deluje aristokratski i odiše otmenošću . Kaškaiš ima lepu plažu, leta su topla ali za naše pojmove voda Atlantika nije baš topla kao na Mediteranu , čak ni na Madeiri ili na Kanarskim ostrvima, ali ovde je sadržaja toliko puno da i bez mnogo brčkama možete zadovoljiti sve ukuse i sva čula.

Prepuni predivnih utisaka u sumrak smo napustili ovaj zemaljski raj u stigavši u Lisabon otišli u Alfamu da uz ribu slušamo besmrtni fado i zaokružimo ove nezaborav-ne utiske.