Tekila sa narandžom i cimetom

Vremenom se velika većina vratila tako da je naših građana ostalo veoma malo. Kipar se inače nalazi u trouglu između Evrope, Azije i Afrike i kako se obično kaže najistočnija je zapadna država. On ima izuzetan strateški položaj kao retko koja zemlja i zato je izuzetno značajan za pomorski i avio saobraćaj.

Kipar, je kao što se zna, 1974 godine doživeo tursku invaziju i ostrvo je podeljeno – dve trećine čini Republika Kipar, međunarodno priznata i član EU a ostatak nepriznati, severni, turski deo Kipra. On je podeljen

zelenom linijom OUN koju kontrolišu plavi šlemovi a postoje i dve baze pod jurisdikcijom Velike Britanije. Inače kroz svoju burnu istoriju Kipar je bio meta svih mogućih osvajača. Tu su protutnjali Feničani, Grci, Egipat, Parsijani, Aleksandar Makedonski, Rim, Vizantija, kratko vreme Krstaši Rikarda Lavljeg Srca koji su ga prodali Templarima a ovi Francuzima, bili su tu i Mlečani i

Osmanlije i na kraju Britanci da bi pod vođstvom arhiepiskopa Makariosa koji se stavio na čelo Oslobodilačkog pokreta za nezavisnost 1960. godine Kipar postao nezavisna država, s tim što je pre toga jedno vreme Makarios bio prinuđen da provede u egzilu na Sejšelima. Kad već pominjem istoriju u Republici Kipar koja je tema ove reportaže jer sam o turskom, severnom Kipru, ranije ponešto napisao, najveći broj tih istorijskih znamenitosti nalazi se na prostoru pored starog puta Limasol – Pafos uz morsku obalu. Tu je i Apolonov hram, tvrđava Ričarda Lavljeg Srca i mesto na kome je po predanju rođena Afrodita i veliki broj antičkih nalazišta sa amfiteatrima i drugim znamenitostima.

Glavni grad Republike Kipar je Nikozija, inače i sama podeljena zelenom linijom. Nikozija je moderan grad sa savremenom arhitekturom, uređena, čista, centar administracije i svih javnih službi kao i kapitala. Ono što mi je uvek bilo interesantno u Nikoziji je što u radno vreme u gradu nema žive duše kao da je zavladala kuga. Prvi put kad mi je to palo u oči mislio sam da je u pitanju neki praznik i neradan dan i upitao sam svoje kiparske prijatelje zašto je to tako. Odgovor je bio jednostavan: „Rade ljudi „. Odmah mi se pred očima pojavila slika Terazija i knez Mihailove oko podne, gde se bukvalno ne može proći.

A da se tamo radi, to sam primećivao prilikom svakog odlaska. Od aerodroma u Larnaki, preko šiblja i cveća koje razdvaja dve trake autoputa koje se čitavom trasom navodnjava, preko novih poslovnih zgrada, hotela, čitavih naselja, vila i bungalova u turističkom delu oko Aja Nape, sve je u pokretu i stvaranju. Jedan od najlepših gradova na ovom ostrvu je Larnaka, trgovački, avio i univezitetski centar. Larnaka ima predivno šetalište sa alejom palmi duž morske obale, sa kafićima i restoranima podsećajući na Nicu. Kada na kraju te prelepe ulice produžite pored same obale, posle nešto više od kilometra stižete do kultnog restorana „ Zefiros „, koji nema nikakav poseban enterijer, na stolovima su oni starinski kockasti stolnjaci, ali na to niko ne obraća pažnju jer se tu služe najbolji riblji specijaliteti na Kipru. Zato je uvek prepuno i teško je doći do stola.

Limasol je najveća luka, grad koji se kao jezik proteže kilometrima pored obale sa puno prelepih, luksuznih hotela, bankama, uopšte jedan trgovački i finansijski centar. Na drugoj strani ostrva je potpuno različiti Pafos. On podseća pomalo na neke dalmatinske ili slične mediteranske gradove, s starom tvrđavom, ribarskim kućama, mesto koje ima patinu i dušu. U Pafosu i okolini živi sezonski ili stalno više desetina hiljada Engleza koji su iznajmili ili prodali svoju imovinu na kišovitom tmurnom ostrvu i došli u ovaj sunčani raj.

Najpoznatije turističko mesto i svojevremeno prva turistička destinacija Evrope Aja Napa živi samo u vreme sezone a njena arhitektura više podseća na kulise iz nekih filmova. Zbog azurne boje mora i belog peska ovde je leti prava najezda turista. Najpoznatiji restoran je meksički „Los Bandidos „ čiji šef Janis je oženjen Srpkinjom, naučio je naš jezik i pošto je uvek frka za mesto odmah treba naći Janisa i uskoro vam je sto obezbeđen.

Inače tu sam prvi put video da se tekila umesto uz kriške limuna i so služi sa kriškama pomorandže i cimetom. Probajte izvanredno je.

Kult Elvisa Prislija

Ono što je meni bilo čudno je kult Elvisa Prislija. Svuda gde je živa muzika pevači nose perike u stilu ove legende rokenrola koji je i dan danas tamo daleko najpopularniji, verovatno zbog ogromnog broja engleskih turista. Iz svakog kafića trešti rokenrol a okolo bauljaju podnapite mahom podgojene Engleskinje.