Komisija za zaštitu konkurencije donela je rešenje kojim je dozvolila prodaju lanca Maksi prodavnica belgijskoj Delez grupi, čime je otvoren put da se ova transakcija, vredna 932,5 miliona evra završi do jeseni, kako je originalno i planirano. Komisija je, kako je saopšteno, rešenje donela prekjuče, zaključivši da prodaja najvećeg maloprodajnog lanca u Srbiji neće imati nikakve negativne efekte po konkurenciju, već da će, naprotiv, imati pozitivne pozitivne posledice, smanjujući privilegovan položaj koji je Maksi do sada uživao na tržištu, kao deo Delta holdinga.
„Komisija je ocenila da predmetna koncentracija ne dovodi do značajnog narušavanja konkurencije na tržištu Srbije, a naročito kao rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja. Jedna od odlučujućih činjenica u donošenju odluke je to što sprovođenjem ove koncentracije neće doći do nagomilavanja tržišnih udela učesnika, budući da Delez do sada nije bio aktivan u Srbiji“, navodi se u saopštenju Komisije.
Antimonopolski regulator je međutim, posebno cenio i činjenicu da ova transakcija nije samo slučaj „takozvanog „ulaska u čizme“ odnosno preuzimanja Maksija“, već i to da je ovaj lanac do sada poslovao kao deo vertikalno integrisane Delta grupe, te je njegova „tržišna pozicija u bitnoj meri bila uslovljena, pa i privilegovana, ovom okolnošću“.
U Komisiji smatraju da će prodajom Delezu, svi negativni efekti proističu iz povezanosti Maksija i Delte na različitim nivoima proizvodnje ili distribucije biti eliminisani.
„Komisija procenjuje kao realno, očekivanje da će Delez grupa dati ozbiljan zamajac poslovanju brojnim domaćim proizvođačima u funkciji dobavljača ove grupe, i to ne samo i isključivo za potrebe snabdevanja objekata u okviru našeg nacionalnog prostora, već i za potrebe snabdevanja velikog broja maloprodajnih objekata u vlasništvu samog Deleza, a koja se nalaze izvan granica naše zemlje“.
U Delta holdingu juče nisu želeli da komentarišu odluku Komisije, dok su u Delezu za Danas rekli da su zadovoljni odlukom koja „predstavlja naredni važan korak“.
– Od našeg dolaska koristi će imati kako potrošači tako i dobavljači“. Međutim, predstoji nam rešavanje i drugih pravnih pitanja koja će morati da budu regulisana pre nego što se zatvori transakcija. U ovom trenutku se ne zna precizno kada će to biti, ali verujemo da ćemo, kako je planirano, transakciju završiti do kraja septembra – kažu u Delezu.
Prema saznanjima Danasa, Komisija se pri donošenju odluke vodila ekonomskom analizom Instituta ekonomskih nauka, u kojoj se navodi da je tržište Srbije „umereno koncentrisano“, ali da će „vrlo brzo, već možda krajem 2012. ili u 2013.“ ući u zonu visoke koncentracije.
U studiji u koju je Danas imao uvid navodi se da je za samo pet godina tržište maloprodaje od niske došlo u zonu umerene koncentracije aktivnosti i da bi za godinu do dve moglo da dođe „do daljeg jačanja monopolizacije kao krajnjeg najnesavršenijeg oblika tržišne strukture sa velikim posledicama po efikasnost privrednog sistema i narušavanje principa nezavisnosti proizvođača i potrošača, odnosno do flagrantnog narušavanja osnovnog principa efikasnog tržišta – slobode izbora i maksimiranja korisnosti“.
– Na to ukazuju i podaci o kretanju učešća deset najvećih maloprodajnih lanaca. Koncentracija se značajno povećava, što je bitno, jer ovih deset kompanija već imaju preko 70 odsto tržišta, što znači da je tržište maloprodaje oligopolskog karaktera – ističe se u studiji IEN-a, čiji su nalazi tim rečitiji, kada se vidi da u 10 najvećih maloprodajnih lanaca u Srbiji, čak tri dolaze iz portfolija Delte – Maksi, C market i Pekabeta. Sva tri lanca će sada preći u ruke Deleza.
U analizi IEN-a, na koju se oslanja Komisija, navedeno je i da „rast koncentracije ponude … pokazuju svi primenjeni koeficijenti“ i da „svi pokazatelji bez izuzetka govore da postoji rastuća koncentracija u maloprodaji uz konstantan rast maloprodajne marže ključnih trgovinskih lanaca“.
– Raspon maloprodajnih marži kod 30 najvećih ponuđača se kreće od 13 do čak 34 odsto – ističe se u studiji IEN-a u kojoj se dodaje da su maloprodajni lanci suočeni sa rastućim troškovima, koje čak ni ovolike marže ne mogu da nadomeste, te da se situacija naročito pogoršala u toku 2010 godine kada su kompanije u globalu ostale bez bilo kakvih sopstvenih potencijala investiranja u poslovanje i svoju poslovnu sudbinu stavile u ruke finansijskim institucijama.
Prema podacima iz ove studije, prosečna maloprodajna marža Maksija prošle godine bila je 23,38 odsto i nalazi se u konstantnom rastu još od 2008. godine kada iznosila 20,82 procenta. Pekabeta, koja se nalazi u sastavu Delte, ima još višu maržu i zapravo najvišu maržu u Srbiji, koja je u 2010. iznosila čak 44,18 procenata. Delta Maksi je i prvi na spisku maloprodajnih lanaca po rastu marže u poslednje tri godine i kompanija koja drži čak 38,8 odsto srpskog tržišta maloprodaje, ako se uzmu u obzir udeli i Maksija i C marketa i Pekabete. To je znatno više od 22,4 odsto, koliko je u svojoj prijavi Komisiji Delez naveo da iznosi tržišno učešće Maksija u Srbiji.
Miškoviću stiže 600 miliona evra
Ugovorom o prodaji Maksija zaključenim početkom marta, Delez je pristao da Delti plati ukupno 932,5 miliona evra za preuzimanje 100-procentnog udela u toj kompaniji, od čega se oko 300 miliona evra odnosi na dugove Maksija. To znači da će Delta nakon što je Komisija odobrila transakciju direktno prihodovati oko 600 miliona evra od ovog posla. Sticanjem direktne kontrole nad Delta Maksijem Delez će steći indirektnu kontrolu nad firmama C market, Pakabeta, Primer C, TP Srbija, Zvezdara, Bel investment properti i TP Stadel.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
