Država je pre deset dana počela da naplaćuje naknadu svima koji izvoze domaću robu rečnim putem. Odluka o tome da se ubuduće plaćaju nove tri takse – za ležarinu, korišćenje obale i za pristajanje brodova, stupila je na snagu 10. aprila, a prvi koji su se pobunili protiv toga bili su izvoznici žitarica u Srbiji. Oni tvrde da je država na taj način ozbiljno pripretila domaćem izvozu, i da će im na nove namete otići i do četvrtina izvozničke provizije. Kako je za Danas nedavno rekao direktor udruženja Žita Srbije Vukosav Saković, „uvođenje ove naknade bi ozbiljno moglo da ugrozi poziciju koju naši proizvođači imaju na tržištu i znatno utiče na smanjenje izvoza, pre svega žitarica“. Saković je istakao kako očekuje od države da ukine ovu naknadu.
U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture poručuju za Danas da se to neće desiti. „Oslobađanje pojedinaca, odnosno žitara od obaveze plaćanja fiskalnih nameta, u ovom slučaju lučkih naknada kao vrste naknada koje su uvedene u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, predstavljalo bi grubu povredu ravnopravnosti svih učesnika na tržištu, a time i neustavno dodeljivanje povlašćenog položaja na tržištu“, ističu za Danas u ovom ministarstvu.
Luke i pristaništa su, napominju u Ministarstvu Zorane Mihajlović, dobra u opštoj upotrebi, odnosno u vlasništvu države. „U Srbiji su do sada prihode od korišćenja luka i pristaništa naplaćivali lučki operateri, a to su privatna preduzeća, dok država nije imala nikakav prihod, iako luke i pristaništa predstavljaju državni resurs“, napominju u Ministarstvu.
Oni kažu da je ova oblast svuda u dunavskim zemljama regulisana, kao i da su naknade u Srbiji najniže u Evropi.
U Ministarstvu za Danas ističu kako je naplata počela 10. maja, tako da još nemaju podatke o tome koliko je „sredstava naplaćeno“. Novac od ovih naknada ići će, kako tvrde, za finansiranje izgradnje i modernizaciju lučke infrastrukture. „Manji deo sredstava biće korišćen za rad Agencije za upravljanje lukama do iznosa planiranih rashoda utvrđenih godišnjim finansijskim planom Agencije, dok će se neutrošena sredstva iznad tog iznosa prenositi u budžet Republike Srbije“, napominju u Ministarstvu.
Plaćanja ovih naknada, napominju, niko nije oslobođen, a „lučki operateri svakako imaju pravo da naplaćuju lučke takse za usluge koje pružaju brodu“.
Upravo to bi mogao da bude još jedan problem. Jasenko Lazović, direktor lučke agenture u Agent plusu, kaže za Danas da je namera Vlade da uredi ovu oblast dobra, jer se godinama na tome nije ništa radilo.
– Ova odluka o naknadama je podzakonski akt koji je morao da bude usvojen kao deo Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Međutim, brodari koje zastupamo smatraju da bi država trebalo da uzme u obzir celokupnu privrednu situaciju i kompletno reguliše politiku nameta koji opterećuju vodni transport, a u cilju održavanja ovog vida transporta na profitabilnoj margini. Bilo je priče da će se luke odreći naplate dela svojih naknada u iznosu u kom država uvodi naknadu, međutim to se nije desilo – tvrdi Lazović.
Kako ističe, nadležni su izneli stav da očekuju da će to pitanje regulisati tržište, odnosno da će vlasnici privatnih luka u tržišnoj utakmici morati da smanje naknade. Međutim brodari, i pored činjenice da je nova naknada za pristajanje najniža u regionu, ne vide u ovom momentu da je napravljen dovoljan iskorak ka kompletno uređenoj oblasti privrede.
Primera radi, luke naplaćuju naknadu za privez u iznosu od oko 0,35 evra po toni robe, dok je Agencija uvela naknadu za pristajanje četiri dinara, (0,03 evra) po toni robe i po danu pretovara. Za konvoj od 3.000 tona robe Agencija naplaćuje 290 evra (cena za tri dana utovara), a luka naplaćuje 1.050 evra.
Lazović naglašava da sve njih koji su u ovom poslu raduje to što je država odlučila da uredi ovu oblast, ali napominje da je proces tek otpočeo i da još treba da se radi na nijansiranju i usaglašavanju.
Naknada za upotrebu obale
Za robu domaćeg porekla namenjenu izvozu plaća se od sedam dinara po kubnom metru za šljunak i pesak, do 334 dinara za kontejnere. Naknada za upotrebu obale, prema odluci Vlade, za izvoznike rude, uglja i žitarica je 17 dinara po toni, kao i za naftu, otpadni materijal i tečne terete. Dinar više naplaćuje se taksa za putnička vozila, dok se za komadnu i pakovanu robu naplaćuju 22 dinara po toni. Iznos naknada za pristajanje i ležarinu zavisi od dužine broda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
