Hiljade zahteva stizalo i do ponoći

 Zajedno sa zahtevima za legalizaciju koji su podneti 2003. i 2006. godine, kada budu eliminisani duplo dostavljeni obrasci, očekuje se da uprava počne da rešava između 150.000 i 180.000 slučajeva, a broj nelegalno sagrađenih objekata na nivou grada procenjuje se na oko 200.000. Najviše predmeta odnosi se na individualne stambene objekte, ali je i veliki broj investitora koji su gradili stanove za prodaju čekao poslednji dan.

– Na šalterima Sekretarijata za legalizaciju, gde se predaju zahtevi za objekte koji prelaze 800 kvadrata, već nekoliko dana je velika gužva, a juče su se redovi stvarali u talasima, tako da je bilo i trenutaka za predah, ali i perioda kada je sala bila tesna. Pisarnica je juče radila do 20 sati, a poslednjih nekoliko dana primala je dnevno i do 800 stranaka, pa očekujemo da samo u ovoj kategoriji konačan broj zahteva dostigne 8.000. Činjenica je da su građani i investitori imali oko šest meseci da završe ovaj posao, ali su gužve nastale tek kada su shvatili da neće biti produženja roka, a da su posledice nezavršene procedure izuzetno ozbiljne i da ne postoji nova mogućnost da ono što je do sada izgrađeno bez dozvole postane legalan objekat – kaže za Danas Dalibor Biševac, zamenik sekretara za legalizaciju u beogradskoj gradskoj upravi.

U novosadskoj Gradskoj upravi nisu mogli da procene koliko nelegalnih objekata ima u tom gradu jer takve analize nisu radili, ali u Upravi za urbanizam i stambene poslove kažu da je do 8. marta ove godine podneto oko 11.000 zahteva za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata. Zahteve je bilo moguće podneti u pisarnici Gradske kuće i u mesnim zajednicama juče do 18 sati, kažu za Danas u Službi za odnose sa javnošću Novog Sada.

I u pančevačkoj opštini kažu za naš list da je tokom ove nedelje pristizalo i po 500 zahteva dnevno. Radno vreme šaltera bilo je produženo do 19 sati, ali su zaposleni ostajali i do 23 sata kako bi zaveli sve ono što su preko dana primali.

– Gradske službe juče su do ponoći prihvatale zahteve, a kada budu zavedeni i obrasci pristigli poštom, očekujemo da broj novih predmeta za legalizaciju iznosi oko 4.000. Kada se to združi sa 5.400 zahteva primljenih po prethodnom zakonu i eliminišu duplo dostavljene prijave, verovatno će konačan broj premašiti 9.000 – rekla je Enisa Agović Hoti, sekretar u Sekretarijatu za urbanizam Pančeva.

Slična je situacija i u Kraljevu, gde čitave nedelje umesto dva, radi pet šaltera sa radnim vremenom koje je produženo do 19 sati, a do kraja jučerašnjeg dana očekivali su da konačan skor iznese oko 3.500 novih zahteva.

– U prethodnom roku, 2003. i 2006. godine bilo je podneto ukupno oko 11.000 zahteva za legalizaciju, a od toga je 3.000 predmeta ušlo u proceduru i polovina je već pozitivno rešena, dok se dokumenatcija za ostale još uvek prikuplja – rekao je Zvonko Kovačević, načelnik Odeljenja za urbanizam u kraljevačkoj opštini.

Šef odseka za građevinske poslove u Nišu, Marija Brajdović, kaže za naš list da je poslednjih dana podnošeno mnogo više zahteva nego što to šalterske službe mogu da prihvate.

– Samo je u poslednja tri do četiri dana pristiglo ukupno 3.000 zahteva. Do juče je podignuto 5.000 „blanko“ obrazaca, a imamo i informaciju iz Pošte da na dostavu čeka oko 1.000 zahteva. Koliki će konačan zbir biti na kraju ovog perioda, značemo tek za oko nedelju dana, kada sve to bude i zavedeno, a trebalo bi imati na umu da vlasnici mnogih nepokretnosti u Nišu imaju boravište u nekoj drugoj opštini i da su sa tih teritorija poštom slali zahteve koji će stići tek u narednih nekoliko dana. Zahtevi nam stižu i sa seoskih područja jer smo obaveštavali građane da toj obavezi podležu svi objekti koji su izgrađeni posle 1961. godine – kaže Brajdovićeva i dodaje da je iz prethodnog perioda, od 17.000 podnetih zahteva, preostalo još oko 10.000 aktivnih predmeta.

U vranjskoj opštini kažu da su očekivali između 1.500 do 2.000 zahteva, ali da je broj pristiglih već premašio 3.000. Samo poslednja dva dana pristizalo je po 600 zahteva, a radno vreme šaltera bilo je „dok ima stranaka“. Prema rečima načelnika Uprave Nebojše Ljubića, u toj opštini procenjuju da ima između 3.000 i 5.000 objekata sagrađenih bez dozvola, a samo po starom zakonu legalizaciju je već zatražilo oko 2.400 građana. „Na šalterima su bile velike gužve, građani su ozbiljno shvatili tu obavezu, ali je i gradska vlast tome doprinela jer smo poslednjih meseci o legalizaciji stalno govorili u lokalnim medijima“, kaže Ljubić.

Za nemarne rušenje

Ukoliko ni investitor ni stanari koji su od njega kupili stanove, ne podnesu zahtev za legalizaciju, u svim slučajevima gde to bude moguće, bespravno izgrađeni objekti biće srušeni. Izuzetak su samo stanovi u zgradama gde su neki vlasnici izvršili svoju obavezu, ali će u takvim situacijama stanare nelegalizovanih stanova „zakačiti“ Zakon o porezu na imovinu, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri, a propisuje dvostruko oporezivanje nelegalnih stanova, ističe Dalibor Biševac, zamenik sekretara za legalizaciju u Beogradu.