Imunost od konkurencije omogućava zloupotrebe

Uprkos takvoj zaštiti i mimo opravdanja struke, domaći proizvođači ulja i mleka, kojima zbog visokih carina i prelevmana ne preti međunarodna konkurencija, najavili su povećanje cena svojih proizvoda, pa se postavlja pitanje opravdanosti tako visokih carinskih nameta pogotovo što u mnogim sektorima prehrambene industrije sada posluju velike i uspešne kompanije, a ne one kojima je radi razvoja potrebna zaštita.

Stručnjaci nisu jedinstveni po pitanju toga da li bi država trebalo da insistira na visokim carinama i da li se time opravdano štiti domaća proizvodnja ili se zapravo ide naruku monopolistima i krupnim privrednim subjektima, koji bez straha od tržišne utakmice mogu da slobodno formiraju cene prema željenoj profitnoj stopi, a ne prema redovnim ekonomskim faktorima. Ono u čemu jesu saglasni je da ne bi trebalo dozvoliti malverzacije sa cenama osnovnih životnih namirnica i da je na primeru uljara istorija pokazala da domaćim kompanijama nije strano navođenje lažnih razloga kao opravdanja za poskupljenje, da bi na te razloge zaboravili čim se pojavi konkurent spreman da njihov proizvod prodaje po staroj ceni.

Ekonomista Centra za novu politiku Goran Nikolić kaže za Danas da je prosečna efektivna carinska stopa u Srbiji oko pet odsto i da je država u procesu skidanja carinskih barijera prema Evropskoj uniji, ali da i pored toga, Srbija ima restriktivniji carinski režim u odnosu na zemlje okruženja.

– To je naročito tačno za prehrambeni sektor, koji je za našu ekonomiju veoma važan i u kojem imamo proizvodnju koju bi trebalo štititi. Srbija je sa EU dogovorila postepeno smanjivanje carina, koje će 2014. godine biti u potpunosti ukinute za sve osim za pojedine najosetljivije proizvode, uglavnom iz prehrambene industrije – podseća Nikolić, dodajući da ulje spada u najosetljivije proizvode, ali da je i za njega postupak carinske liberalizacije u toku. Prema njegovim rečima, kod proizvodnje šećera nema opasnosti po domaće proizvođače, pošto su cene tog proizvoda u EU dvostruko veće nego u Srbiji, pa se nikome ne isplati da „napada“ naše tržište. S druge strane, kako dodaje ovaj stručnjak, verovatno postoji potreba da se domaća industrija šećera zaštiti od recimo Kube, koja je veliki proizvođač ovog artikla i to po povoljnim cenama.

Iako Srbija u proseku ima nešto stroži carinski režim od komšija, ima i drugačijih primera, pa tako Bosna i Hercegovina ima dosta problema u industriji mesa, mleka i piva zbog Srbije u kojoj su ovi sektori daleko razvijeniji. S druge strane, Makedonija i Srbija većinom imaju slobodan promet robe, ali Srbija ponekad uvodi sezonske carine na određene proizvode iz Makedonije, poput paprika, kako bi pomogla domaću proizvodnju.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže za Danas da je osnovno pitanje koga država zapravo štiti visokim carinama, ako postoji Sporazum o stabilizaciji koji bi trebalo da dovede do ukidanja ovih barijera.

– Sa carinom od čak 30 odsto na uvoz suncokretovog ulja, jasno je da država štiti monopoliste. Zašto takve zabrane nema za bundevino ili sojino ulje, koje se nalazi u robnim rezervama. Da li je to isto ono ulje koje je država prošle godine plaćala 60 dinara po litru, a sada će da ga prodaje po 120? Zašto je država sada odlučila da ulje prodaje za 120 dinara? Neverovatno je koliko vlast misli da su građani maloumni i da neće videti očiglednu spregu države, monopolista i trgovinskih lanaca koja diktira cene – kaže Papović, dodajući da nije tačno da država visokim carinama štiti male proizvođače, „pošto njih praktično i nema“.

Papović podseća na situaciju kada su uljari istovremeno podigli cene suncokretovog ulja za identičan procenat, „navodno bez međusobnog dogovora“, da bi ih odmah vratile na stari nivo kada se na tržištu pojavilo jeftinije ulje „iskon“ Viktorija grupe. To je po Papovićevom mišljenju dokaz da je u Srbiji potrebna veća konkurencija na tržištu prehrambene robe, pri čemu ukazuje i na to da nam je potrebna i konkurencija u segmentu trgovinskih lanaca jer u Srbiji nema ni jedne iz deset odsto najvećih trgovina. On smatra da bi trebalo ukinuti i prelevmane na mleko, kako bi se povećala konkurencija.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ima drugačije mišljenje po pitanju carina, smatrajući da su one same po sebi opravdane, ali da je situacija sa uljem i mlekom pokazala da je „očigledno došlo do zloupotreba“, kojima bi trebalo da se bave institucije poput Komisije za zaštitu konkurencije.

– Problem je u tome što su, recimo, u industrijama ulja i mleka u celom regionu prisutni isti igrači, zbog čega je teško proceniti koliko su poskupljenja opravdana. Recimo, u Bosni se sada dešava isto što i u Srbiji, pošto proizvođači traže poskupljenje ulja. Istina je da su svi troškovi povećani, uključujući i cenu suncokreta, ali je takođe tačno i to da su prošlog puta uljari insistirali na tome da moraju da povećaju cenu ulja jer im je dotadašnja bila navodno neisplativa, ali su prihvatili tu istu nižu cenu, čim se pojavio novi igrač na tržištu koji je ulje prodavao jeftinije. Tako da je i sada pitanje koliko je opravdan njihov zahtev za višom cenom. Uz to, uljari su prošle godine izvozili ulje, ali po ceni od oko 60 dinara za litar, pa nije jasno da li im se i ta cena isplati ili su se bavili neisplativim izvozom – napominje Nikolić, dodajući da je moguće da je i druga opcija tačna, pošto su proizvođači mogli da ulje jeftino prodaju svojim matičnim kompanijama u inostranstvu, koje bi zatim zarađivale preprodajući ga po višim cenama.

Dragin: Karteli diktiraju tržište

Kraljevo – Ministar poljoprivrede Saša Dragin juče je u Kraljevu izrazio zadovoljstvo što su i drugi članovi vlade podržali njegovu ocenu da na tržištu poljoprivrednih proizvoda postoje karteli koji diktiraju cene. To je ilustrovao primerom da je mlekarska industrija pre nekoliko godina poljoprivrednicima plaćala 34 dinara za litar mleka, a sada su se seljaci jedva izborili za 25 dinara. „Nije tačno da mleka nema. Najveći prerađivači su u avgustu više nego duplirali proizvodnju dugotrajnih proizvoda od mleka, a na uštrb kratkotrajnog mleka. Problem sa uljem rešićemo intervencijom iz robnih rezervi, a red u mlečnoj industriji trebalo bi da se zavede kad Antimonopolska komisija završi rad“, rekao je ministar Saša Dragin. Tanjug

Cvetković: Nestašica je rešena

Niš – Premijer Srbije Mirko Cvetković ocenio je juče da je Vlada „vrlo ozbiljna“ u pogledu rešavanja pitanja nestašica osnovnih životnih namirnica i da je problem nedostatka ulja u trgovinama „praktično rešen“.

– Ono što je važno za građane je da ulja ima dovoljno, da ne treba da podležu psihozi i da će snabdevanje biti normalizovano bukvalno u roku od dan- dva. Obezbedili smo dovoljne količine ulja iz Rezervi, a takođe imamo najavu od nekih domaćih proizvođača da će izaći sa dodatnim količinama, tako da treba očekivati da će cena ulja biti između 120 i 125 dinara i u količinama koje su sasvim dovoljne- rekao je on uz zaključak da je Srbija veliki izvoznik ulja, koji je njen peti izvozni poljoprivredni artikal, tako da je „potpuno besmisleno da u zemlji koja 40 odsto svoje proizvodnje izvozi, nema dovoljno ulja“.

Istovremeno, predsednik Centra za zaštitu potrošača Forum u Nišu Jovan Jovanović ocenio je juče da su izjave o „građanima koji podležu psihozi“ , kao i tvrdnje o „veštačkoj nestašici koju izazivaju potrošači“ potpuno neprihvatljive. „Siromašni građani Niša i jugoistoka Srbije ne mogu da izazovu nestašice stvaranjem velikih zaliha“ rekao je Jovanović, primećujući i da je „nejasno“ zašto je ulje iz Robnih rezervi stiglo po višim cenama, a moralo je da se prodaje po staroj ceni od 105 do 110 dinara. Z. M.

Komisija za praćenje cena

– Institucija najodgovornija za ovakvu situaciju sa uljem i mlekom je Sektor za praćenje cena Ministarstva poljoprivrede, koji nije preduzeo neophodne mere da bi se sprečile nestašice i skokovi cena – ističe Papović, dodajući da se Komisija za praćenje cena do sada sastala dva ipo puta, pri čemu je samo prvi sastanak bio konstruktivan. Na poslednjem sastanku održanom oko Đurđevdana, ministri, članovi Komisije, čak se nisu ni pojavili, već su poslali pomoćnike, zbog čega Papović ovaj sastanak računa kao „polovinu“ sastanka.

Atipično ponašanje

Nikolić dodaje i da puštanje ulja iz robnih rezervi neće rešiti problem, pošto će uljari podići cenu ovog proizvoda čim se potroše državne zalihe. On međutim napominje da je neobično to što je država odlučila da svoje ulje prodaje po ceni od 120 dinara, kada ga je prošle godine kupovala po 107 do 109 dinara ili čak jeftinije. „Logično bi bilo da država ulje prodaje po onoj ceni po kojoj ga je kupila“, dodaje Nikolić.

Ulje iz Robnih rezervi 119 dinara

Ulje iz Robnih rezervi biće prodavano po maksimalnoj ceni od 119 dinara po litru, odlučio je Odbor za privredu Vlade Srbije. Vlada bi trebalo da predlog o korišćenju ulja iz Robnih rezervi usvoji na prvoj narednoj sednici, tako da će ono moći da se kupi u prodavnicma za dva-tri dana. Kako je prekjuče izjavio ministar za trgovinu Slobodan Milosavljević, očekuje se da nakon intervencije, cena ulja na tržištu bude stabilizovana između 120 i 125 dinara.

Proveriti ugovore uljara i proizvođača

Država bi trebalo da krene u kontrolu ugovora između uljara i poljoprivrednih proizvođača, izjavila je juče saradnik MAT Natalija Bogdanov i dodala da „ne postoji nikakva kontrola koliki je obim proizvodnje industrijskog bilja u Srbiji“. „Ono što bi trebalo proveriti je kakve ugovore uljare imaju sa proizvođačima suncokreta. Nama izgleda jako čudno da je suncokret koštao 16,8 dinara prošle godine u ovo vreme, a sada košta 36 i nagoveštava se da će da ide na 40 dinara“, rekla je Bogdanov.