Iako je Ministarstvo finansija tvrdilo da će u roku od dvadesetak dana od momenta kada se Ustavni sud izjasni o predlogu za utvrđivanje ustavnosti Zakona o povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama, izaći sa predlogom teksta zakona o restituciji, čini se da će to biti još jedno u nizu olako datih obećanja. Čak i uz uvažavanje svih praznika i prakse spajanja neradnih dana, rok koji je sama administracija sebi dala već je istekao, a zakon ni na pomolu.
– Na čelu te radne grupe bio je državni sekretar Slobodan Ilić, ali on je razrešen u februaru, i sada je potrebno da se radna grupa ponovo konstituiše. Očekujemo da se nova sistematizacija u tom ministarstvu usvoji na sednici vlade ove nedelje, a da se naredne imenuje novi državni sekretar. Do tada, ne bi trebalo očekivati radnu verziju nacrta, iako je tačno da postoji više opcija o kojima će se razgovarati – rečeno je Danasu u pres-službi premijera, s obzirom na to da u Ministarstvu finansija u ovom momentu ne postoji čak ni PR.
Nezvanično se pominje da postoje dve verzije teksta, a u Mreži za restituciju kažu za Danas da su od radne grupe početkom aprila dobili uveravanja da je na stolu samo takozvani „Parivodićev zakon“, odnosno predlog iz 2007. godine koji je sačinio tadašnji ministar Milan Parivodić, ali koji nikada nije stigao do skupštinske procedure.
– Ako se zna da je predsednik radne grupe otišao sa te funkcije još sredinom februara, da nam je dva meseca kasnije rečeno kako je u opticaju samo jedan dokument, a sada se pojavljuju najave o dve verzije, sumnjamo da se zakon kreira na nekom drugom mestu a ne u radnoj grupi koja je za to formirana – kaže koordinator Mreže Mile Antić.
On kaže da postoje nezvanične informacije o sadržaju dokumenta koji će vlast pokušati da, pre svega Evropskoj komisiji, predstavi kao zakon o restituciji, ali je problem što će takav dokument u praksi izazvati veće nepravde i konfuziju nego sadašnje stanje.
Nezvanična verzija
– Prema nezvaničnoj verziji teksta do koje smo došli, deklarativno se predviđa naturalna restitucija, ali preveliki broj izuzetaka ukazuje da taj model u praksi neće biti dominantan. Izbačena je i mogućnost zamene za imovinu slične vrednosti, pa će se sve svesti na novčanu nadoknadu, a ona neće moći da se realizuje u punom iznosu. Uz to, vlada će dobiti mogućnost da arbitrira i utvrđuje nove izuzetke, što je još jedan koruptivni potencijal – kaže Mile Antić, koordinator u Mreži za restituciju.
Neskrivena je namera da se prvo usvoji zakon o javnoj svojini, kaže naš sagovornik, što po njemu nije sporno, ali je problematično to šta će sve država staviti na spisak.
– Ako se javnom imovinom proglasi ono što je stvarno u toj funkciji, poput površina koje zauzimaju putevi, pruge i drugi infrastrukturni objekti, neće biti problema. Ali, postoji namera da se javnom svojinom označi i poslovni prostor koji koriste javna preduzeća, iz kojih se, dalje, crpi finansijska moć partija u čijem su „posedu“. Time bi se dodatno smanjio fond za restituciju – objašnjava Antić.
Ukidanje crkvenog zakona?
– Pominje se da će novim zakonom o restituciji biti, između ostalog, ukinut sadašnji Zakon o vraćanju imovine verskim zajednicama, iako je Ustavni sud potvrdio njegovu valjanost. A tim zakonom bio je proglašen ništavnim svaki pravni posao u vezi sa imovinom koju potražuje crkva, sklopljen posle 1. maja 2006. godine. Namera zakonodavca u tom trenutku bila je da se sačuva resurs za povraćaj imovine. Sada, izgleda da se namera promenila. Naime, naročito po Vojvodini, postoji čitav niz poseda koji su nekada pripadali verskim zajednicama i one očekuju da ih dobiju nazad. Ali, njih su u međuvremenu uzurpirali takozvani tajkuni ali i ljudi protiv kojih se ni crkve ne usuđuju da reaguju. Ako se sada ukine zakon koji je teoretski držao tu imovinu na „stend baju“, u kakvom će pravnom statusu biti posedi koji bi trebalo da budu vraćeni crkvama – pita se Mile Antić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
