Krajem marta aukcija za Mlekaru Šabac

Ukoliko bi Mlekara bila prodata po početnoj ceni, time bi se namirilo tek oko pet odsto potraživanja poverilaca i to samo po kreditu od 120 miliona evra koji je 2011. godine koncernu Farmakom odobrio IFC (komercijalni ogranak Svetske banke) zajedno sa Komercijalnom, Čačanskom, Erste i Inteza bankom. Pomenuti zajam je dat čitavoj Farmakom grupi i bio je namenjen ponajviše razvoju rudarskog kompleksa, ali je i Mlekara Šabac bila jedan od jemaca, založivši praktično celokupnu svoju imovinu za pokriće kredita.

Prema nezvaničnim informacijama, načelno interesovanje za Mlekaru u poslednjih nekoliko meseci iskazali su francuski giganti Laktalis i Danone, nemački Megle, ali i Svislajon – Takovo, to jest Rodoljub Drašković, a nije isključeno ni da sam Bogićević kupi Mlekaru, posredstvom treće firme. Izvesno je da Mlekaru namerava da kupi i Mi fajnens, firma u sastavu brokerske kuće Mediolanum, u vlasništvu Velimira Jovanovića.

Jovanović je trenutno zakupac Šabačke mlekare, koji sa stečajnim upravnikom ima ugovor po kojem čitavu mlekaru iznajmljuje za oko 9.000 evra mesečno, a proizvodnju mahom izvozi u Rusiju.

Podsetimo, nakon što su banke blokirale Mlekaru, samo dan posle sastanka u Ministarstvu finansija posvećenom Farmakomu koji su vodili današnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali – tada savetnik vicepremijera Aleksandra Vučića i Ivica Kojić, tada državni sekretar, a danas šef kabineta premijera Vučića, napravljen je trojni aranžman između Mlekare, Mediolanuma i nove firme Farmakom fajnens (FF), kojim su novčani tokovi u najvećoj meri izmešteni iz Mlekare. Time je omogućeno da se proizvodnja nastavi uprkos blokadi računa, a da poverioci – banke – ne dobiju svoj novac.

Aranžman je funkcionisao tako što je Mlekara celokupnu proizvodnju, uz popust od 45 odsto plus dodatne rabate – dakle skoro po proizvođačkoj ceni, prodavala Farmakom fajnensu, koji je zatim robu prodavao supermarketima. Da bi Mlekara mogla da radi bio joj je potreban novac, koji je Farmakom fajnensu uz visoku kamatu obezbedio Mediolanum u ukupnom iznosu od pet miliona evra. Mlekara je umesto novca, kad god je to bilo moguće, dobijala sirovine za proizvodnju, čime se izbegavalo da na njen račun ležu uplate.

Supermarketi su plaćali za robu FF-u, koji je vraćao dug Mediolanumu i plaćao Mlekari, čime se nastavljala proizvodnja. Mediolanum je imao zalogu na svim potraživanjima Mlekare i FF-a i pravo da nadzire svaki korak u proizvodnji i prodaji.

Banke su pristale na ovakav aranžman, iako je njime sav profit odlazio trećim licima, a ne njima, na šta je direktno uticao Siniša Mali, delujući u svojstvu premijerovog savetnika za ekonomska pitanja, o čemu je Danas već pisao, pozivajući se na zvanični zapisnik sa sednice Odbora poverilaca državnih banaka.

Na kraju je na mesto FF ušla firma Mi fajnens – u vlasništvu Mediolanuma, koja je posle postala i zakupac Mlekare. Zakup ističe sredinom marta i ostaje da se vidi da li će ga stečajni upravnik Milijan Rafajlović produžiti, naročito s obzirom na imejl prepisku koja ukazuje da su tokom trajanja „trojnog aranžmana“ određena dokumenta antidatirana, zbog dolaska poreskih inspektora, o čemu je Danas takođe pisao.

Na kraju, pitanje je i da li će se na aukciji ijedan kupac pojaviti, jer bi se u slučaju neuspešne prodaje otvorila mogućnost da na sledećoj aukciji početna cena bude još niža.