Komplikovane i nepotrebne administrativne procedure u Srbiji su pre pravilo nego izuzetak i ukidanje birokratije jedan je od najčešćih zahteva privrede. Međutim, bar u jednoj oblasti – carinjenju – najveći deo posla na pojednostavljenju sistema već je obavljen. Ipak, uprkos olakšanom uvozu i izvozu, privrednici ostaju nezadovoljni, budući da je malo učinjeno na smanjivanju sive ekonomije, pa mnogi šleperi i dalje ulaze u Srbiju sa robom koja nije adekvatno ili uopšte nije ocarinjena.
S druge strane, barem same carinske procedure više ne predstavljaju problem za kompanije koje legalno posluju. Kako je juče istaknuto na sastanku Američke privredne komore i Uprave carina, pojednostavljivanje carinskih postupaka omogućilo je efikasniju upotrebu vremena.
– Mogućnost kućnog carinjenja, pojednostavljeno carinjenje „po fakturi“ i elektronsko upravljanje garancijama u realnom vremenu, izmene su propisa koje Uprava carina već sprovodi, a trebalo bi da pomognu ukupno povećanje efikasnosti poslovanja – izjavio je juče Miloš Tomić, generalni direktor Uprave carina.
Predstavnici Američke komore izrazili su uverenje da će unapređeni, modernizovani procesi pomoći efikasnosti i skratiti administraciju, ali i doprineti suzbijanju sive ekonomije. Prema rečima izvršne direktorke Američke privredne komore Maje Piščević, kompanije koje okuplja ova komora podržavaju novitete jer se „jedino efikasnim povezivanjem carine, inspekcija, Ministarstva unutrašnjih poslova, tužilaštva i sudstva, stvara institucionalni okvir za borbu protiv sive ekonomije“.
Kako su istakli predstavnici Uprave carina, postupak kućnog carinjenja, namenjen prevashodno velikim kompanijama, primenjuje već šezdeset kompanija, dok mogućnost podnošenja fakture prilikom izvoza i uvoza umesto dosadašnje carinske deklaracije, primenjuje oko 200 prvenstveno malih preduzeća. Novi carinski propisi predviđaju i uvođenje zajedničkog obezbeđenja u postupku tranzita robe, čime, kako je naglašeno, kompanije mogu da ostvare značajne uštede. Jednu od najznačajnijih novina u radu Uprave carina predstavlja i postepeno uvođenje novokompjuterizovanog tranzitnog sistema (NCTS), koji je će biti obavezan za sve subjekte koji se bave tranzitom robe u Srbiji.
Ipak, uprkos svim ovim unapređenjima, nelegalan promet robe preko carine ostaje nerešen problem koji direktno pogađa i domaće privrednike i državu. Uvoznici koji prolaze granicu bez adekvatnog carinjenja uvezene robe predstavljaju nelojalnu konkurenciju srpskim proizvođačima, koji za razliku od njih, državi moraju da plate sve poreze. Država je, s druge strane, oštećena time što se zbog šverca u budžet sliva znatno manje novca nego što bi trebalo.
Predsednik Komore malih i srednjih preduzeća Milan Knežević objašnjava za Danas da privrednici imaju malo zamerki na legalan protok roba preko carine, već da se njihove zamerke odnose upravo na nelegalan protok.
– Carina je kao zabranjeni grad, bez eksterne kontrole. U ovom trenutku na pijacama i buvljacima se nalazi 600 do 800 miliona u robi koja je odnekud stigla u Srbiju, bez da je na nju plaćena carina. A što se tiče legalne robe, carina je neretko efikasna – kaže Knežević.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ima slično mišljenje. Po njemu, „kada uređene države kao što su Švajcarska ili Norveška pojednostavljuju carinske procedure, to je dobro, ali kada se to uradi u Srbiji, nastaje problem“.
– Istina je da robu ne treba zadržavati dugo na carini, ali recimo, mnogi naši članovi iz tekstilnog sektora imaju velike probleme zbog uvoza robe iz Kine. Ta roba se carini po uvezenoj toni na osnovu nekih osnovica, a onda vidimo da se bez ikakve evidencije sva ta roba prodaje na buvljacima širom Srbije na komad. To pravi ogromne probleme tekstilcima – kaže Atanacković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
