Muzički dinar može i s popustom

Autorsko delo je u svakom slučaju neophodno zaštiti, ali poslodavcima su mesečni računi od po nekoliko hiljada dinara bili prevelik teret na skroman budžet. Naročito onima koji tek ulaze u posao.

Priča oko muzičkog dinara zahuktala se krajem prošle godine kada je lider URS-a Mlađan Dinkić predložio ukidanje ove naknade za sve zanatlije, a za ostale smanjenje. Vlada je u februaru usvojila predlog izmena Zakona o autorskim pravima kojima se plaćanje muzičkog dinara ukida za frizere, obućare, krojače, automehaničare i ostale vlasnike zanatskih radnji. Predlog nije stigao do Skupštine, a u međuvremenu desili su se izbori.

– Mislio sam da je država ukinula to plaćanje jer mi nekoliko meseci nisu stizali računi, da bi krajem juna konačno stigao račun – kaže za Danas vlasnik frizerskog salona na Paliluli. Na njegovo pitanje nadležnima zbog čega računa nije bilo neko vreme, rečeno mu je da je do „tehničke procedure“. U Sokoju međutim tvrde da to nema nikakve veze sa ukidanjem, da muzički dinar nije ukinut, a da račun mora da se plati.

Situacija na relaciji privrednici-muzičari danas nije toliko loša, jer su Unija poslodavaca kao predstavnik privrede i Sokoj uspeli nedavno da se dogovore oko popusta koji će svi dobiti, a kreću se od 35 do 75 odsto u zavisnosti od veličine objekta u njegove lokacije. Na primer, popust za lokale u Vojvodini je 10 odsto, one u Centralnoj Srbiji 20 odsto, a u nerazvijenim područjima 30 odsto. Na svaki ovaj popust dodaje se još pet odsto za one koji redovno svakog meseca uplaćuju ovu naknadu. Oni koji prikupe novac za šest meseci unapred, dobijaju dodatnih 10 odsto, a za godinu unapred 25 odsto.

– To znači, da ako imate lokal u nerazvijenoj opštini u Srbiji, plaćate redovno račun i to unapred, možete da uštedite i do 75 odsto – ističe za Danas Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca. Veliki broj onih koji ulaze u posao međutim nema sklopljen ugovor sa Sokojem.

Naš sagovornik savetuje sve koji otvaraju biznis da uđu u taj sistem plaćanja jer je to mnogo lakše nego da plaćaju kazne. Osim toga, mnogi preduzetnici ili zanatlije nisu dovoljno upoznati sa svim ovim, pa i ne znaju da sami moraju da sklope ugovor jer ih niko neće juriti niti im to predložiti.

Prosečna mesečna izdvajanja jednog preduzetnika za muzički dinar su od 400 do 1.000 dinara, uz to naravno treba dodati i obaveze koje imaju prema Organizaciji proizvođača fonograma (koja je često veća od naknade Sokoja). Najveće naknade međutim plaćaju ugostitelji i oni su ti koji su dosad imali najviše problema jer su njihove mesečne naknade za muziku koju imaju od 25.000 do 40.000 dinara.

Rajić napominje da sada kada je situacija sa Sokojem rešena, ostaje da se vidi šta se može učiniti sa naknadom za korišćenje fonograma. „UPS će i dalje insistirati kod nadležnih državnih institucija da se ova naknada primereno umanji i da se nakon toga izvrši objedinjavanje naplate naknada, odnosno da se naknada plaća samo jednoj organizaciji, a da one kasnije između sebe podele naplaćena sredstva“, ističe Rajić.

Od 35 do 75 odsto

Maksimalan popust za vlasnike lokala u istočnoj i južnoj Srbiji je od 65 do 75 odsto, za one u centralnom i zapadnom delu naše zemlje od 55 do 75 odsto, u Vojvodini su popusti za muzički dinar od 45 do 65 odsto, dok je u Beogradu razumljivo popust najmanji i kreće se od 35 do 55 odsto.

Protestno pismo

Elektronski mediji iz Kruševca uputili su protestno pismo Sokoju, negodujući zbog toga što su računi za januar i februar ove godine veći četiri puta nego 2011. „Pitamo se na osnovu kog kriterijuma je doneta odluka o povećanju naknada i da li je onima koji odlučuju o povećanju poznato u koliko se teškoj finansijskoj situaciji nalaze mediji u Srbiji“, pitaju se u saopštenju koje su medijima prosledili predstavnici televizija Kruševac, Plus i Jefimija i radio stanica Antena i Rubin. Mediji u Kruševcu, kako navode u pismu, nisu spremni, niti imaju objektivnih mogućnosti da plate povećanje taksi i zbog toga su predračune koje je poslao Sokoj „vratili na preispitavanje“. U Sokoju kažu da nisu upoznati sa sadržajem pisma a komentar nismo dobili ni kada smo im prosledili protest Kruševljana.