Penzije i dug države su kritične tačke razvoja

Biće potreban neki dopunski izvor za finansiranje penzija – kaže u razgovoru za Danas Stojan Stamenković, urednik biltena MAT i jedan od autora studije „Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011 – 2020.“

* Koje su još kritične tačke u postizanju ciljeva iznetih u modelu razvoja do 2020?

– Glavno pitanje s kojim ćemo da se suočimo vrlo brzo je održivost platnog bilansa. Ako kurs evra ide na gore, a ima izgleda da će ići i dalje, povećava se dug države i onda moraju da se „krešu“ drugi izdaci, plate, penzije ili subvencije. Vlada će tada doći u sukob sa Narodnom bankom. NBS se trudi da kurs ipak slobodno pliva, a Vlada će tražiti da interveniše besomučno da bi kurs bio stabilan, da se troškovi za dugove ne bi povećali. NBS može da interveniše dok ima čime. Nama će ove godine devizne rezerve biti smanjene i do 1,5 milijardi evra, a NBS za intervencije ima između tri i četiri milijarde. Ako godišnje trošite 1,5 milijardi onda 2013. dolazite u situaciju da tako više ne može i da morate da, recimo, obavite jednokratnu devalvaciju od 30 do 40 odsto i da izazovete strahovitu inflaciju. Tada nema razvoja već tražite ima li neki novi deda Avram koji će da smisli kako da preseče tu inflaciju. Ako se proinvesticioni model pretvori u prosocijalni odnosno trošenje novca on se na kraju završava kao stabilizacioni, a takav model isključuje razvoj, što znači još manje penzije i plate.

* Koliko su ulazni parametri strategije realno postavljeni?

– Neću da kažem da je nerealno. Trebalo bi da izguramo realni rast investicija u prvih pet godina od preko 10 odsto svake godine. Da bi bio toliki, moramo da savladamo tekući deficit platnog bilansa, potrošnja stanovništva u 2011. mora da raste 0,7 odsto, pa sledeće 1,2 odsto, da bi tek u drugom petogodištu, investicije još uvek rasle brže od BDP-a, ali ispod 10 odsto, recimo osam odsto godišnje, dok bi lična potrošnja došla na stope rasta između četiri i pet odsto. Do 2020. u investicije bi trebalo da ode više od 100 milijardi evra, od čega približno trećina mora da bude usmerena u infrastrukturu.

* Kako potrošnju toliko smanjiti?

– To je pitanje na koje ja nemam odgovor. U konstelaciji u kojoj se mi nalazimo to je jako teško. Jer tu je u pitanju i standard penzionera i mnogo toga. Druga stvar, model koji je prikazan pokazuje impozantan rast zaposlenosti od preko 400.000 novih radnih mesta, ali on ne ide ravnomerno od prve godine. Ove godine ćemo imati pad zaposlenosti, daj Bože da ga nemamo i naredne, pa će tek nakon toga broj zaposlenih početi da raste i sve brže do 2020.

* Jednom od autora studije, profesoru Pavlu Petroviću politika je jako bitan faktor za ostvarenje ciljeva. Koliko je vama bitna politika?

– Meni je takođe jako bitna. Najveća sreća za ovu zemlju bi bila kada bi na izborima 2012. godine moglo da dođe do jedne stabilne većinske vlade. Jer, ovo je vrlo opasna stvar. Čini mi se da ste mi ranije rekli da vam se čini da je čitav model koji smo prikazali „antidinkićevski“. Pa, nije on „antidinkićevski“, ali Dinkić se bori za opstanak u vlasti. G17 kao G17 ne može da pređe cenzus i sada sa lokalnim partijama pravi poteze koji su zaista jako popularni, kao što je ulaganje u otvaranje radnih mesta. Ali, bojim se da nije sigurno da će otvaranje radnih mesta putem subvencija dati proizvodnju koja će biti konkurentna. A mi moramo da napravimo konkurentnu industriju.

* On je ubeđen u model prema kojem se troši na subvencionisanje radnih mesta i deli novac stanovništvu kako bi rasla njihova potrošnja.

– Ne može na tome da se napravi razvoj. Mi smo suviše malo tržište da bismo na tome pravili razvoj.

* Da li vam je interesantno to što Vlada sada hoće da piše svoju strategiju, a ne da preuzme vašu?

– Ona mora sada da piše svoju. U našoj strategiji dali smo i agendu delatnosti, u kojoj je tačno predviđeno šta bi ko trebalo da uradi, ko kada da predloži i ko kada šta da odobri. Oni će je preuzeti kao osnov, mogu da usvoje tu agendu ili nešto i da izmene. Pitanje je samo koja će vlada biti na vlasti 2012. Sada imate situaciju u kojoj ministar finansija kaže da bi trebalo razmisliti i o povećanju PDV-a. Kada je ona to rekla, Dinkić je pobesneo i rekao da, ako se to dogodi, da će G17 glasati protiv Vlade. Vidimo da se na mnogim odlukama ljulja vlada. Ministarka finansija je pre nekoliko dana rekla da za pomoć penzionerima mora da se sačeka rebalans budžeta, a Jovan Krkobabić sada u medijima izjavljuje da neće da se čeka rebalans.

* To je politika.

– To je antipolitika. Time su oni mene ubedili, da je to društvo skupljeno s konca i konopca i koje ne zna šta treba da radi.

* Vaša strategija takođe predviđa rast PDV-a. Nije realno da će oni sada to da usvoje kada ni do sada nisu mogli da se dogovore oko PDV-a?

– Neće oni sad da ga povećaju, nego kada „padne“ ovaj koji se protivi.

* Rekli ste da je ulazak u EU jedna od ključnih stavki. Da li ste računali s nekom godinom?

– Rekli smo da bi Srbija trebalo da postane član EU do 2020. Da li je to 2019. ili 2020. to je pitanje. Evo Tadić je rekao da najranije do 2017. možemo da postanemo član. Nisam siguran koliko je to realno s obzirom na odnose snaga. Pogledajte događaje od nedelje. Po meni, to nisu bile demonstracije protiv homoseksualaca, već protiv Evropske unije.

* Znači za vas je ipak realno da postanemo član pred kraj tog perioda?

– Ne da je realno, već je to uslov da bi model mogao da funkcioniše. Jer ulazni parametri modela predviđaju recimo određeni nivo stranih direktnih investicija. Neće ih biti u toj meri ako ne postanemo kandidat za ulazak u EU, pa zatim se ne učlanimo i tako dalje.

* Ako ne bismo stigli u EU do 2020. ne bismo postigli ciljeve postavljene strategijom?

– Zato sam ja dao i varijantu sa nižim rastom u kojoj su niže i investicije i potrošnja i broj radnih mesta za 200.000.

* Koji su glavni koraci koje bi država morala da preduzme u narednoj godini da ne bi izgubila korak u ispunjavanju strategije?

– Prvo mora da sredi fiskalni sektor. Drugo, da ozbiljno pokrene investicije u infrastrukturu. Te investicije bi trebalo da se finansiraju kreditima svetskih finansijskih organizacija zbog grejs perioda, rokova otplata i nižih kamata i drugi izvor bi mogle da budu koncesije, mada to ne piše u strategiji. Taj rast investicija bi već u idućoj godini morao da bude 11-12 odsto. Ove godine ćemo imati pad, a i prošle smo imali pad. Za sledeću godinu projektovana stopa rasta BDP-a je 3,7 odsto, a potrošnja samo 0,7 odsto, a i u njoj mora da se ostavi više prostora privatnom sektoru. To znači da u javnom sektoru nema prostora za rast potrošnje, a to znači ni za rast mase zarada i penzija.

* Da li to uključuje i januarsko povećanje plata i penzija ili ne?

– To povećanje u januaru biće pokriveno rastom cena. MMF je i dopustio taj rast samo zbog sadašnjeg bržeg rasta cena. Ja govorim o realnom rastu. Država mora da obezbedi da u javnom sektoru, barem u državnim službama plate ne rastu, kao ni penzije. Drugo je pitanje Elektroprivrede gde možda može da se malo drugačije tretira. Ima još jedna stvar, kako izaći na kraj sa monopolima i kartelima. Oni su vrlo jaki i imaju i političke uticaje u pojedinim tačkama političkog sistema i prave veliku štetu.

* Verujete li da država u skorijem periodu može da uradi nešto i sa monopolima i sa javnim preduzećima?

– Ne znam, dosta teško. Veoma cenim ministarku finansija Dianu Dragutinović, pre svega u stručnom pogledu, kao i premijera Cvetkovića, ali problem je što oni ipak nemaju jak politički bekgraund i veliko je pitanje da li će onaj ko ima taj bekgraund da im pruži bezrezervnu podršku.

* Što do sada i nije bio slučaj.

– Dobro, vidim da je Tadić sad počeo da se meša i u resor premijera. Da li je to-to? On nije poništavao ništa od onoga što je uradio premijer već se verovatno meša zato što smatra da to ima veću političku težinu.

* Da li je strategija do 2012. godine bila dobra? I ona je propagirala i investicije i štednju, pa se nije ostvarila.

– Znam da su se stope rasta poklopile, ali se ništa drugo nije ostvarilo. Međutim, tome mogu da se pripišu i promene vlada. Đinđića su ubili, a on je bio čovek sa vizijom kakvog danas još nemamo. Onda je došao Koštunica koji je nedavno izjavio da je ova Vlada loša jer padaju plate, a oni kada su bili na vlasti ljudi su bili srećni. Ustvari je on napravio taj račun koji sada plaćamo, a sedi i hvali se glupostima koje su napravili. U njihovo vreme je rasprodat najveći deo svega.

* Da li je Đinđić mogao da izabere drugi model rasta?

– On je imao jaku poziciju i većinu u Vladi. Ali, da li je tada postavljen taj model? Prva godina bila je period prilagođavanja. Da li je 2002. i koliko trebalo krenuti sa investiranjem? Tada se krenulo i sa privatizacijom, ali novac još nije bio usmeren na potrošnju.

* Znači, potrošački model se razbuktao od Koštuničine vlade?

Da.

EPS bi trebalo da ostane državni

– Mislim da EPS ne bi trebalo privatizovati u celini već „razbiti“ na više preduzeća što i sada formalno postoji. Čitava prenosna mreža mora da ostane u državnom vlasništvu. Centrale bi mogle delimično da se privatizuju i da se otvori mogućnost za gradnju novih, čak i sa 100 odsto vlasništva u rukama stranaca. Tu smeta niska cena električne energije. Još u reformama Ante Markovića cena struje je bila zamrznuta, ali je najpre bila dovedene na evropski paritet. Nikada Jugoslavija ni Srbija nisu imale takav paritet cene električne energije kao tada. Cena struje bila je svetska. Sada su je verovatno najniža u Evropi i zašto bi ovde neko došao i investirao u struju. Ipak bi trebalo da se dođe do neke cene koja će odgovarati tržišnim uslovima.

Novi aranžman sa MMF bio bi dobar

* Da li smatrate da je potreban novi aranžman sa MMF-om koji bi nas nadzirao kao policajac?

– Mislim da bi to bilo jako dobro iako oni kažu da nam to sada ne treba. Najveću štetu smo sebi napravili u periodu između završetka prethodnog aranžmana i početka sadašnjeg. Tu „rupu“ smo iskoristili da se zadužimo i napravimo velike deficite. Jesam pristalica aranžmana sa MMF-om jer nije tačno da su oni strog policajac. S njima radim skoro 40 godina i znam da se ponašaju fleksibilno, a ne blesavo kao neki što bi sada da podele novac, a sutra kako bude.