Zadovoljenje penzionera nemoguća misija?

To je osnovni razlog za najavljenu reformu penzionog sistema, koja bi trebalo da pooštri uslove za odlazak u penziju i da drastično smanji broj radnika sa pravom na beneficirani radni staž sa čime Vlada nastoji da smanji budžetska izdvajanja za najstarije građane na iznos od 10 odsto BDP-a.

Međutim, načelni plan za ostvarenje ušteda zapeo je već na samom početku, nemogućnošću vlade da sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovori način za buduće usklađivanje penzija, pri čemu i u samoj vladajućoj koaliciji postoje sukobi po tom pitanju. Sve to u trenutku kada je po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku mortalitet u Srbiji znatno veći od nataliteta, a broj rođene dece pao za čak 20 odsto u periodu od 1990. do 2005. godine.

Prema rečima direktora Zavoda Dragana Vukmirovića, to znači da je iz stanovništva Srbije samo u 2005. izbrisana opština veličine Petrovca ili Ćuprije. Naš sagovornik smatra da su podaci o broju rođenih upozoravajući jer se već više od jedne decenije smanjuje broj stanovnika, pa je Srbija u odnosu na druge evropske zemlje u vrhu po negativnom prirodnom priraštaju. Prema svim analizama koje je radio Zavod za statistiku, Srbija će 2032. godine imati manje stanovnika nego 2002. kada je sproveden poslednji popis, pri čemu će, ako se zadrže sadašnji demografski trendovi, Srbija biti „kraća“ za čak milion stanovnika.

To znači da će novim, sve malobrojnijim generacijama biti još teže da obezbede dovoljno prihoda državi za finansiranje penzionerske populacije, što sadašnji, ionako preopterećeni penzioni sistem čini još neodrživijim. Međutim, reforma tog sistema sa ciljem kresanja troškova mogla bi da naškodi upravo sadašnjim penzionerima, koji nemaju mogućnost da obezbede druga sredstva za život, već zavise prevashodno od državnog čeka.

Milan Krkobabić iz Partije ujedinjenih penzionera ističe da je 1,6 miliona građana Srbije egzistencijalno vezano za penzije, pošto većina njih nema druge prihode, te da je nedopustivo da jedna četvrtina punoletnih građana zemlje bude ugrožena. Prema njegovim rečima, tačno je da postoji granica do koje BDP može da bude opterećen izdvajanjima za penzije, ali „ako se penzionerima ukinu prihodi sve će u Srbiji stati i ništa neće raditi“.

– Postoje tri cilja koja nameravamo da ostvarimo penzionom reformom, pravno utemeljen penzioni sistem, ekonomski održiv i socijalno pravedan. Prvi kriterijum podrazumeva da država bude garant isplate penzija i da se ona tretira ne kao socijalna nego kao ekonomska kategorija. Drugi princip znači da se mora obezbediti da izdvajanja za penzije ne ugroze opstanak finansijskog sistema države, što ćemo ostvariti reformom koja će dovesti do brojnih ušteda i svesti nivo budžetskih izdvajanja na 10 odsto BDP-a. Na kraju, sa osnovnom pretpostavkom da će penzije pratiti rast zarada dolazimo do ispunjenja trećeg kriterijuma, odnosno socijalne pravednosti. To je suština penzione reforme koju ćemo sprovesti – kaže Krkobabić.

Na konstataciju da će se druga dva cilja naći u međusobnom sukobu, ako plate u javnom sektoru porastu, kako insistira potpredsednik vlade Mlađan Dinkić, a penzije budu vezane za njih, što će neumitno dovesti do toga da budžetska izdvajanja opet probiju plafon od 10 odsto BDP-a, Krkobabić podseća na političku pozadinu koja stoji iza toga

– Pored ova tri cilja, Dinkić uvodi i četvrti element – političku lukrativnost. On svesno gađa zaposlene u javnom sektoru jer se tačno zna koliko ima glasača u tom segmentu, ali mu ja kažem da penzioneri ne traže da se plate u javnom sektoru povećavaju. Ako se njima podignu zarade i penzionerima treba da se povećaju primanja – odgovara Krkobabić, dodajući da bi vezivanje penzija za plate moglo da posluži upravo kao kontrolni mehanizam koji bi sprečio skok zarada.

Krkobabić ističe da bi privredni napredak Srbije, makar i mali, trebalo iskoristiti da se poboljša položaj penzionera sa najnižim primanjima, ali da oni koji su i dalje u radnom odnosu, a naročito mladi, ne bi trebalo da gledaju na penziju kao na neku vrstu ideala, već da na vreme uplaćuju novac u penzione fondove i osiguravajuća društva, kako bi obezbedili sebi sredstva za starost.

Poreske olakšice

– Sada i oni koji imaju novca ne ulažu u penzione fondove, jer među građanima nema svesti o tome da je to potrebno. To moramo da izmenimo – kaže Krkobabić, koji smatra da bi država trebalo da uvede poreske olakšice za uplatu životnih osiguranja i ulaganja u penzijske fondove, kako bi stimulisala ove vidove štednje.