Zidaju plate, bonuse i jedno sklonište

Skloništa su veoma profitabilno javno preduzeće od 107 zaposlenih, čiji je zadatak da održava postojeća skloništa u operativnom stanju i da po potrebi gradi nova. Prema zakonu, ove aktivnosti finansiraju se od naknade koju plaćaju svi investitori u Srbiji, bilo da grade običnu kuću ili oblakoder i to u iznosu od 1,2 procenta vrednosti građevinskih radova. Ali, Skloništa su odavno shvatila da je novac moguće zaraditi i na mnoge druge načine. Tako je u 2011. ovo preduzeće od propisane naknade „zaradilo“ 322,7 miliona dinara, a na to još 172 miliona dinara, tako što skloništa namenjena zaštiti stanovništa u slučaju rata, sada kada nema neprijateljstava, izdaju kao skladišta ili lokale. Sav taj novac Skloništa prosto stavljaju na račun u banku, što im je prošle godine donelo čak 57 miliona dinara po osnovu kamate.

Izgradnja pirotskog skloništa ove godine koštaće 72,7 miliona dinara, što znači da će skoro četiri petine potrebnih sredstava doći samo od kamate na štednju, bez ikakve potrebe da se zadire u prihode od naknade.

Uz takve finansije i tako male investicije u nove objekte, pitanje je zašto država uopšte uzima ovoliku naknadu od investitora. Istina, Skloništa su prošle godine potrošila skoro 182 miliona dinara na održavanje postojećih objekata, ali su i pored toga godinu završila sa neto dobiti od čak 259 miliona dinara. Ako je svrha postojanja ovog preduzeća da se brine o postojećim i gradi nova skloništa, onda bi trebalo ili da drastično poveća broj novoizgrađenih (do sada je taj broj na nuli, a sa Pirotom će se povećati na jedan) ili da jednako drastično smanji naknadu koju naplaćuje graditeljima, jer Skloništa nisu komercijalna firma koja treba da akumulira profit.

Ali, država na to ne gleda tako. Umesto toga, ona kao vlasnik Skloništa redovno izvlači zaradu iz svog preduzeća, čime praktično oporezuje gradnju.

Tako je prošle godine Vlada odlučila da od Skloništa uzme čak 46,75 miliona dinara profita i da taj novac ubaci u sve prazniji budžet. Sa svoje strane, ni u Skloništima nisu ostali praznih šaka, već su zbog toga što su ostvarili tako dobar rezultat, svim svojim zaposlenima podelili novac: 10,5 miliona dinara. Budući da u ovom preduzeću radi 107 ljudi, proizilazi da je svako od njih na kraju 2011. od firme dobio na poklon po 98.000 dinara, mada nije jasno da li je novac raspodeljen linearno ili hijerarhijski. Inače u ovoj firmi se godišnje izdvaja 116 miliona dinara za plate, tako da prosečna bruto zarada iznosi 90.353 dinara.

Ipak, pitanje je koliko će ovako dobra situacija u Skloništima trajati. Naime, od 2009. godine broj naplaćenih naknada konstantno pada, pa je tako te godine naplaćeno 2.579 naknada, a ove samo 1.428. Najveći pad zabeležen je u tri najveća grada. U Beogradu i Nišu broj naknada je prepolovljen na 776 u prestonici i 279 u Nišu, dok je u Novom Sadu pad bio još drastičniji, sa 200 naplaćenih naknada 2009. stiglo se na samo 68 u 2011. godini.

Prema rečima generalnog direktora Skloništa Vladana Skadrića, ovo preduzeće upravlja sa 1.437 blokovskih skloništa, ukupne površine od 280.000 kvadrata. Osim pirotskog, u ovom preduzeću planiraju da grade još tri skloništa u Paraćinu, Mladenovcu i Nišu, za šta je ove godine izdvojeno 15,4 miliona dinara, radi pripreme prve faze radova, koja podrazumeva izradu projektne dokumentacije i ostale pripremne radove.

– U januaru 2010. godine uputili smo pozivno pismo na 52 adrese u gradovima i opštinama u Srbiji za određivanje lokacija za izgradnju skloništa. Zainteresovanost je pokazalo 13 opština, održali smo sastanke, obišli lokacije u Užicu, Požarevcu, Paraćinu, Mladenovcu i Pančevu, a samo smo sa Pirotom zaključili ugovor o dodeli zemljišta za izgradnju. Sredstva za izgradnju skloništa prikupljena prethodnih godina su sačuvana za realizaciju izgradnje i nalaze se na računima depozita u bankama sa ugovorenim kamatama – naglasio je Skadrić.