Da je nakon neuspešnih privatizacija, koje u Srbiji nisu redak slučaj, podržavljenje tih kompanija jedan od načina za njihov izlazak na „zelenu granu“ najbolje potvrđuje primer HIP Azotare iz Pančeva. Naime, jedini proizvođač tečnog amonijaka i najveći proizvođač veštačkog đubriva u Srbiji doveden je na rub propasti jer konzorcijum koji su sačinjavali Univerzal iz Beograda i i litvanske kompanije Arvi i Sanitas (preuzeli Azotaru 2006. godine) nije ispunio obaveze iz kupoprodajnog ugovora, a radnici te fabrike bili su duže od pola godine bez ličnih dohodaka.
Zbog svega toga država je raskinula kupoprodajni ugovor, nakon čega je 2009. godine novi većinski vlasnik Azotare konverzijom dugovanja postalo JP Srbijagas. To državno preduzeće je preuzelo HIP Azotaru zbog velikih dugovanja za prirodni gas, kako bi započelo njeno restrukturiranje. U ovom trenutku Srbijagas kontroliše čak 81,6 odsto akcija Azotare. Proces proizvodnje pokrenut je 3. avgusta prošle godine.
Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa izjavio je da je za investicije u Azotari potrebno oko 16 miliona evra, kako bi se sadašnja proizvodnja od oko 400 hiljada tona đubriva povećala na milion tona na godišnjem nivou. Prema njegovim rečima, modernizacijom proizvodnog procesa HIP Azotara bi mogla postati i veliki izvoznik, a trenutno je izvozu namenjeno oko 200 hiljada tona azotnih đubriva. Da bi se dostigao planirani nivo proizvodnje potrebno je dve godine, a paralelno sa investicionim ulaganjima biće realizovan i Akcioni ekološki plan.
Zaslugu za nalaženja adekvatnog rešenja za probleme u kojima se našla Azotara imaju i sindikalci, odnosno Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva „Nezavisnost“. Upravo ta sindikalna organizacija je pokrenula socijalni dijalog, čiji je epilog, između ostalog, bio i podržavljenje Azotare.
– Godinu dana smo potrošili ubeđujući Ministarstvo ekonomije da je potrebno da država interveniše u preduzećima za koja prepozna da su od strateškog značaja, na taj način da se deo duga prema državi konvertuje u kapital, kako bi ona počela da rade. Ponosni smo što smo omogućili dalji rad Azotare u kojoj se planiraju nove investicije, koja je prodala sve što je proizvela i počela da radi za izvoz otkako je uspostavljen pun kapacitet proizvodnje, kaže za Forum Milorad Panović, predsednik GS HNER „Nezavisnost“. Naš sagovornik objašnjava da nije reč o trajnom rešenju. Firma je dobila rok od tri godine da se konsoliduju i da počne da otplaćuju deo akcija koje je država na ime duga preuzela.
Prema njegovim rečima radna mesta u preduzeća sačuvana su jer je postojala dobra volja i zajednički interes. Naravno, dodaje Panović, taj proces je bilo moguće ostvariti samo socijalnim dijalogom. On ističe i da je Vlada Srbije od početka razumela ideju GS HNER „Nezavisnost“ koja joj je bila prihvatljiva, ali nije imala uporište u zakonu, tako da je bilo potrebno da se donosu uredbe koje su omogućile da se realizuje intervencija koja je omogućila spasavanje preduzeća za koja je ocenjeno da su od strateškog značaja.
– Naša inicijativa je na kraju uspešno sprovedena. Zahvaljujući tome sada imamo kolektiv koji je jedan od najboljih u privredi Srbije, zato što izvozi, jer su uposleni puni kapaciteti, obezbeđena su radna mesta, zaposleni primaju plate a državi se isplaćuju porezi i doprinosi, povezuje radni staž, uplaćuje penziono i socijalno osiguranje, što je danas vrlo retko u Srbiji, zaključuje naš sagovornik.
Sačuvano 2.500 radnih mesta
– Na isti način kao u Azotari pomogli smo i Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu, Petrohemiji iz Pančeva, Metanolsko-sirćetnom kombinatu u Kikindi i fabrici Elektroporcelan Aranđelovac da se spreči stečaj i pokrene proizvodnja. Na taj način smo, naravno, uz veliko angažovanje nadležnih omogućili da se sačuva 2.500 radnih mesta u Srbiji, naglašava Milorad Panović, predsednik Granskih sindikata hemije, nemetala, energetike i rudarstva „Nezavisnost“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
