Drugi važan faktor koji je uticao na čoveka današnjice, a koji je započet u kapitalizmu dvadesetog veka, jesu kvantifikacija i apstrakcionizam. Apstrakcionizam se ogleda i u podeli rada i u obavljanju specijalizovanih funkcija koje nisu povezane sa konkretnim proizvodom kao celinom. Jedina osoba koja vidi proizvod u celini je menadžer, ali za njega je taj proizvod apstrakcija, jer se posmatra ne s aspekta korisnosti, već s aspekta razmene vrednosti na tržištu.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Savremena serijska proizvodnja uslovljena je masovnom potrošnjom, kojoj cilj nije više korisnost već posedovanje materijalnih stvari, čak iako one nisu potrebne. Ovakva proizvodnja i potrošnja ne bi bile moguće bez kvantifikacije i apstrakcionizma. U društvima u kojima je ekonomska sfera najbitniji aspekt života ovi procesi utiču i na stav čoveka prema stvarima, ljudima i samom sebi.
Apstrahovanje nije samo po sebi loše, ono je karakteristično za ljudski rod uopšte i štedi vreme. Procesom uslovljavanja automatski se reaguje na neke nadražaje. U situacijama kada je neophodno brzo i za kratko vreme doneti odluku vrši se proces apstrahovanja koji je, procesom uslovljavanja, postao automatski. Problem nastaje kada se svi objekti doživljavaju na ovaj način, naglašavajući samo one kvalitete zajedničke sa svim drugim objektima iste vrste, zanemarujući posebne kvalitete i razlike. U savremenoj zapadnoj kulturi primat je preuzeo apstraktan odnos prema stvarima i ljudima, zanemarujući odnošenje prema onome što je konkretno i jedinstveno.
Prema Emanuelu Munijeu, čovek treba da bude centar filozofskog razmatranja, pri čemu se posebno naglašava dijalektička veza između slobode, autonomije, posebnosti, jedinstvenosti, integrisanosti. Ličnost je živa aktivnost samoostvarenja, koja shvata i saznaje sebe. U tom aktu sadržana je dvostruka aktivnost ličnosti – preobražaj objektivnog sveta (a ne puka reakcija na stimuluse) i drugo, stalno razvijanje individualnih sposobnosti (personalizacija) kroz kontinuiran proces.
Komunikacija i povezanost sa društvenom zajednicom osnovni su uslovi personalizacije. Ličnost se ne može razviti u izolaciji, dakle socijalna egzistencija nužan je uslov za ostvarenje ličnog života. Upravljenost ka drugima i ostvarenje skrivenog, subjektivnog života nisu suprotne težnje u ličnosti, nego komplementarne.
Zajedničko Fromu i Munijeu jeste zagovaranje slobode i autonomije, nasuprot individualizmu i kolektivizmu, kao dimenzije nerazdvojne od solidarnosti i društvene odgovornosti. Upravo to se može definisati kao neprekidna dijalektika pojedinca i društva.
Umesto da se apstraktni pojmovi stvaraju samo tamo gde je korisno i neophodno, apstrahuje se pretežno sve. Apstrahovanje i kvantifikacija danas su u osnovi profita. Upotrebna vrednost je od drugostepenog značaja u odnosu na apstraktnu prometnu vrednost onako kako se objekat doživljava. U našem društvu kombinuju se tržišna i primalačka orijentacija.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
