Nezavisnost Kosova ubrzala rat

Dragan Štavljanin: hladni mir – kavkaz i kosovo (19)

Danas će u narednih nekoliko nedelja objavljivati delove knjige „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“, autora Dragana Štavljanina, urednika Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa. Autor u knjizi između ostalog analizira uzroke i posledice proglašenja kosovske nezavisnosti i rata u Gruziji, te da li je nezavisnost Kosova presedan ili jedinstven slučaj u kontekstu činjenice da se Kremlj, intervenišući u Gruziji, pozivao na slične poteze Zapada na Kosovu.

Arčila Gegešidze iz gruzijske Fondacije za strateške međunarodne studije, smatra da je prerano razmatrati konačni status: „Trebalo bi odložiti ovo pitanje, a u međuvremenu otpočeti razgovore o drugim temama što bi ojačalo osećaj međusobnog poverenja i interesa. Treba da uverimo Abhaze da smo u stanju da shvatimo i rešavamo njihove probleme bolje nego iko u svetu – pre svega Rusija. Zapravo, njihova bliskost Rusiji pretpostavlja na duže staze asimiliaciju i akulturaciju“.

Sakašvili, međutim, očito nije želeo da čeka jer je paralelno s ponudom Abhaziji rekao da je postojeći format pregovora prevaziđen. Nekoliko meseci uoči rata promenjen je i naziv Ministarstva za rešenje sukoba u Ministarstvo za reintegraciju. Neki su već tada smatrali da nije reč o samo simboličnoj promeni već da to ukazuje na nameru Gruzije da po svaku cenu uspostavi teritorijalni integritet i u Abhaziji i u Južnoj Osetiji.

Gruzijski ministar za reintegraciju Temur Jakobašvili izrazio je tada uverenje da Rusija neće priznati separatističke regione: „Mi smo uvereni da Rusija niti bilo koja druga zemlja nikada neće priznati nezavisnost Abhazie i Južne Osetije. Zbog toga moramo da reintegrišemo naše teritorije i građane, a za reintegraciju su nam potrebni drugačiji mehanizmi nego za rešavanje sukoba“.

Liz Fuler je ocenila da „imenovanje Jakobašvilija uliva najveću nadu jer on je u stanju da sedne i razgovara s predstavnicima Abhazije i pridobije njihovo poverenje“, ali da je tri godine ranije takođe imenovana veoma umerena ličnost za ministra za rešenje sukoba (Irakli Alasanija koji je posle avgustovskog rata podneo ostavku na mesto ambasadora Gruzije u UN jer se nije slagao sa odlukom Sakašvilija da napadne Cinvali. Alasanija je sada jedan od lidera gruzijske opozicije – D.Š.)“.

U međuvremenu, Gruzija je ubrzano jačala armiju. Nabavljena je veoma moderna oprema, ustanovljena NATO baza za obuku. Tadašnji ministar odbrane Irakli Okruašvili izjavio je da „moramo da ponovo ujedinimo našu zemlju. Ne tiče me se što su skeptici u Evropi zabrinuti zbog toga“. S druge strane, i Abhazija je uzvratila, naročito od 2006, jačanjem svojih snaga i sve intenzivnijom obukom, često uz rusku podršku. Još u julu 2006. šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da je Rusija spremna da „zaštiti svoje građane bilo gde“. Istoga meseca, Duma je odobrila da ruske trupe zaštite ruske građane širom sveta.

Za Gruzine, izgubljeni rat iz 1992 – 1993. je sve vreme imao emotivne tragove. Slogani: „mi ćemo se vratiti“, „izgubljeni rat“ – popularne su teme u poeziji i muzici. U međuvremenu, središte napetosti ponovo postaje područje Gali, gde živi oko 40.000 Gruzina koji su se vratili posle rata devedesetih. Većina njih registrovani su kao interno raseljeni u Gruziji i primaju neznatnu pomoć iz Tbilisija. Abhazija vrši pritisak na njih da se odreknu gruzijskih i uzmu abhaške pasoše, ali oni bi u tom slučaju izgubili pomoć gruzijske države. Abhazija smatra da će Gruzija koristiti povratak izbeglica da od njih stvori „petu kolonu“.

Ključna ličnost abhaških vlasti u Galiju Ruslan Kišmarija ističe da ne postoji plan po kojem bi bilo ko bio prisiljavan da uzme abhaški pasoš. To je, međutim, nužno stanovnicima Galija ako žele da učestvuju na izborima. U međuvremenu, Abhazija nastoji da ukloni sva obeležja Gruzije. Jedino ima isti međunarodni pozivni broj kao i Gruzija. Takođe, Gruzini u Galiju su upozoreni da će uskoro biti zabranjena nastava u školama na gruzijskom. Nastavlja se