Novinari ćute i ne pitaju za plate

Mnoga glasila su se tokom prve polovine ove godine pod uticajem ekonomske krize ugasila, a čini se da će se ovaj trend nastaviti i ubuduće. Primanja novinara su veoma niska i neredovna, a mnogi medijski radnici su ostali bez posla. Pomoć države ove godine je izostala, a uskoro se očekuje medijska strategija koju je uradila Evropska komisija na zahtev Ministarstva kulture.

Vukašin Obradović, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i urednik nedeljnika Vranjske, objašnjava za Forum da su mediji u Srbiji u teškoj situaciji bez obzira na proklamaciju o ekonomskom oporavku. On ističe da su budžeti velikih kompanija u oblasti marketinga znatno smanjeni i da većina medijskih kuća posluje sa gubitkom.

– Ukoliko se ovako nastavi, do kraja godine situacija će biti još gora i biće još otpuštanja. U Vranjskim plate kasne dva meseca, otpušten je veći broj honoraraca, a pri tom postoje i određeni dugovi. Zabeležen je i pad prihoda od marketinga za 40 odsto, navodi Obradović.

Prema njegovim rečima, težak položaj medija i zaposlenih odražava se i na kvalitet medijskog sadržaja, jer se smanjuje broj strana novina i broj zaposlenih. Obradović naglašava da su novinari „demotivisani zbog malih plata“ i da zbog takvog stanja „sve više beše iz novinarstva“.

– Teža situacija je u štampanim medijima, jer većina marketinškog kolača se sliva u elektronske, pa je samim tim i pad oglašavanja znatno manji na TV stanicama. Elektronski mediji su u povoljnijem položaju, jer su dostupniji ljudima, za razliku od štampanih kojima je sve manji i prodati tiraž zbog pada kupovne moći građana, ističe Obradović.

Petar Jeremić, predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS), ističe za Forum da je, prema poslednjim podacima, zabeležen pad prodaje dnevne štampe za 15 odsto, a nedeljnika oko 21 odsto.

– Dosta medija je zatvoreno od početka godine, dok je u drugima bio veliki broj otpuštanja. Takođe, bilo je i gašenja piratskih stanica, što je dobro, ali treba imati u vidu da i zbog toga mnogi novinari ostaju bez prihoda, dodaje Jeremić.

Računajući broj otpuštenih pojedinačno po medijima, on navodi da je od početka godine otpušteno oko 400 novinara i medijskih radnika. Međutim, kako navodi, taj broj ne može biti precizan, jer mnogi u međuvremenu nađu drugi posao ili im preostane dodatni posao, koji su već imali.

Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije, kaže za Forum da su za izuzetno težak položaj novinara velikim delom odgovorni i sami novinari, jer se ne organizuju u sindikate i plaše se da pitaju za svoje plate.

– Poslodavci koriste ekonomsku krizu da mnoge iskusne novinare otpuste uz izgovor da su potrebni mlađi i svežiji ljudi. Većina poslodavaca radije bira novinare bez iskustva i obrazovanja, koji neće pitati za svoje plate, objašnjava Čabarkapa.

Ona ističe da u mnogim medijima ne dozvoljavaju da se osnuju sindikati, a da „ako nema sindikata nema ni dijaloga ni pregovora“. Na taj način, smatra Čabarkapa, poslodavci direktno vrše mobing nad novinarima, koji se ne žale i na taj način pristaju da budu mobingovani. Iako se novinari smatraju za sedmu silu i imaju polugu moći, ona kaže da većina tu moć ne koristi.

– Ne postoji zvanična evidencija o broju otpuštenih medijskih radnika tokom prve polovine ove godine. Prošle godine taj broj je iznosio 2.000, a ove godine procenjujem da će biti još najmanje toliko, ako ne i više. Takođe, pojedini mediji su se ugasili, a mnogi su tek pred zatvaranjem, napominje Čabarkapa.

Mere ni na vidiku, „magija“ u TV programima

Kada je reč o elektronskim medijima, Saša Mirković, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), ističe za Forum da je situacija izuzetno teška u lokalnim radio i TV stanicama. On napominje da se ne vidi skoro boljitak, kao i da nema najavljenih mera Vlade za poboljšanje takve situacije. „Mere pomoći koje su bile simbolične, ove godine su izostale. Mediji se fokusiraju na sniženje troškova, što sa sobom povlači i otpuštanje i manje kvalitetan program. Najveća magija je trenutno napraviti gledan program, a koji neće biti skup“, kaže Mirković.

Fondovi za pomoć

Oba novinarska udruženja u Srbiji – NUNS i UNS – imaju fondove namenjene za pružanje pomoći novinarima i medijskim radnicima. Kako nam je rečemo u NUNS-u, od decembra prošle godine iz njihovog fonda dodeljeno je više od 60 pomoći novinarima, od kojih je 90 odsto bespovratno. Bespovratne pomoći NUNS-a iznose do 30.000 dinara, dok su beskamatni krediti do 50.000.

U UNS-u napominju da je tokom protekle dve godine dodeljeno ukupno oko 100.000 evra godišnje pomoći novinarima, ali da je ove godine broj zahteva za pomoć povećan za 30 odsto u odnosu na lane. UNS dodeljuje pozajmice na šest meseci u iznosu do 36.000 dinara, dok bespovratna pomoć iznosi od 10.000 do 36.000 dinara.