Šikaniranjem protiv štrajkača

– Sve počinje upozorenjima poslodavaca da će ukoliko sindikalci organizuju štrajk staviti katanac na preduzeće i ostaviti sve bez posla. Česte su pretnje premeštanjem na drugo radno mesto, a ukoliko ni to ne urodi plodom poslodavci sa sindikalnim aktivistima raskidaju ugovor o radu, kaže Crvkotić.

Najsvežiji primer je, navodi on slučaj predsednika sindikata AGH Gadžin Han kome je zbog organizovanja štrajka uručeno rešenje o otkazu. Naš sagovornik navodi da se sindikati ipak sve bolje organizuju kako bi se odbranili od tranzicionog mobinga.

– Čak 120 naših aktivista pohađalo je kurs Stop mobingu i sada su mnogo spremniji da se nose sa problemom zlostavljanja na radu koji nije nova, ali je znatno raširena pojava, napominje Cvrkotić i dodaje da posebnu opasnost za društvo predstavlja strateški mobing, kome se često pristupa radi smanjenja broja zaposlenih. Cilj je, kaže naš sagovornik, da sistematski maltretirani radnici sami daju otkaz, a to je često i odluka manje sposobnih menadžera koji problem većeg broja zaposlenih žele da reše po sistemu „neka se sami pojedu“.

Granski sindikat zdravstva UGS Nezavisnost pripremio je otvaranje nekoliko centara protiv mobinga i to u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Njima će moći da se obrate svi zaposleni, a centri će biti nastavak borbe ovog sindikata protiv mobinga, koji se, kako kažu, vodi već pet godina, sa manje ili više uspeha.

I Mara Erdelj, predsednica samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim institucijama Srbije najavljuje da će ovaj sindikat obučiti 80 aktivista koji će zaposlenima pomagati u prepoznavanju mobinga i adekvatnom reagovanju u takvim situacijama.

– Zaposlenima poslodavci svakodnevno jasno daju do znanja da ih je previše i neprestano ponavljaju da je svako zamenljiv, premeštaju radnike u mesta udaljena i po pedeset kilometara od sedišta firme, a neretko se zaposlenima uskraćuje i pravo na godišnji odmor, kaže Erdeljeva.

I pored skepse da se Zakon neće doslovno primenjivati sindikalci tvrde da je, ipak, dobro što je donet, jer smo se tako svrstali u red malobrojnih zemalja Evrope koje imaju jasno definisan ovaj problem. Zadovoljni su i što zakon predviđa visoke kazne do 800.000 dinara i za onoga ko zlostavlja, odnosno za mobera i za poslodavca. Upravo te kazne, napominju naši sagovornici, obećavaju da će broj zlostavljanih na radnom mestu biti smanjen. Kažu i da je zakon tako koncipiran da razlikuje savesnog od nesavesnog poslodavca i da nikako ne štiti neradnike.

Racionalizacija ili politička čistka

Predsednica Sindikata zaposlenih u upravi Vojvodine Milena Čipak, kaže da je mobing i diskriminacija zaposlenih i sindikalnih aktivista u lokalnim samoupravama na delu svakog dana. Ona napominje da se Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj samoupravi koristi kako bi se kvalitetni radnici otpuštali i dovodili novi ljudi isključivo po političkoj liniji. Sindikalni predstavnici napominju da se taj zakon zloupotrebljava kako bi lokalni funkcioneri doveli svoje ljude, a ne u cilju racionalizacije u opštinskim upravama. Čipak kaže da je i sama bila predmet mobinga i diskriminacije u lokalnoj administraciji zato što je kao sindikalni aktivista štitila prava zaposlenih.

„Zdrava sredina“ i tumačenje

Sindikalci smatraju da je dobro što zlostavljanje na radnom mestu nije definisano tako da su taksativno pobrojani pritisci koji su upućeni prema mobiranom, jer bi se na taj način, kako je kod nas to pravilo, odmah tražilo ono što nije definisano. Predstavnicima sindikata, ipak, smeta što u Zakonu ima mnogo opštih mesta pa se pitaju šta je to „zdrava sredina koju treba da obezbedi poslodavac i na koji način će sud tumačiti ovaj pojam“. Navode i da je bilo potrebno preciznije definisati sam pojam zlostavljanja ili mobinga, budući da postoji niz primera u praksi kada se to dešava, kao što su na primer fenomeni „prepunog ili praznog stola“.