Švajcarska formula idealna, ali nerealna

Najavljene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju neće, zbog raspuštanja parlamenta, biti usvojene po hitnom postupku. To znači da će penzije od 1. aprila biti usklađivane po važećem sistemu – 87,5 odsto u odnosu na troškove života i 12,5 odsto u odnosu na rast zarada. Ta formula trebalo bi, kako je zakonom regulisano, da bude „na snazi“ do aprila iduće godine. Ipak, dobri poznavaoci ove problematike tvrde da će izmene zakona sigurno biti usvojene do oktobra, a najviše šansi ima prošlogodišnji model, prema kojem se penzije usklađuju 75 odsto prema troškovima života, a 25 odsto prema zaradama. Švajcarski model, 50 prema 50, zadovoljio bi zahteve penzionera, ali je ekonomski neodrživ.

Fer ponuda

– Odustajanje od švajcarske formule bila je greška prethodne vlade. Izmenama zakona trebalo bi i penzionerima omogućiti da koriste blagodeti ekonomskog razvoja zemlje, što je u skladu sa elementarnim principima demoktratskog društva. Zato bi povratak na švajcarsku formulu bila fer ponuda, ali je pitanje da li država to može finansijski da podnese. Realno bi bilo da se između 34 i 50 odsto penzija usklađuje sa zaradama, a ostatak sa cenama na malo. Zahtev za većim procentom praćenja plata nerealan je, i to ne bi podnele ni ekonomski jače države – tvrdi za Danas ekonomista Zoran Popov.

„Predloženim izmenama i dopunama nastojali smo da povećamo procenat penzija koji se usklađuje sa zaradama. Jer, činjenica je da su zarade rasle brže od troškova života“, ističe Snežana Lakićević Stojačić, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike. Ona tvrdi da penzioneri neće biti oštećeni time što će im primanja biti usklađivana prema važećoj formuli i kao najvažniju ocenjuje činjenicu da će, bez obzira na raspisane parlamentarne izbore, penzije stići na vreme. Zahteve Saveza penzionera prema kojima bi penzionerska primanja trebalo u većem procentu da zavise od prosečne zarade, ona ocenjuje kao nerealne, s obzirom na to da se i sada oko 40 odsto ukupnih potreba Penzijskog fonda pokriva iz budžeta Srbije.
Ekonomista Jurij Bajec upozorava da bi, ukoliko ne dođe do izmena zakona, penzije naredne godine bile usklađivane samo prema troškovima života, što bi dovelo do njihovog realnog pada u odnosu na nivo zarada. Bajec podseća da je primena švajcarske formule, prema kojoj se penzije usklađuju sa troškovima života i zaradama u odnosu 50:50, ukinuta 2005. godine, i da su te izmene bile uslovljene završetkom pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, kao i preporukama da se javna potrošnja redukuje.
Jovan Krkobabić, predsednik Saveza panzionera Srbije, smatra da su ponuđene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju lošije rešenje od postojećeg i dodaje da je ova organizacija sačinila svoj predlog izmena i dopuna.
– Reč je o još jednoj obmani, još jednom udaru na standard penzionera. Iako su prošle godine penzije usklađivane po modelu 75 odsto prema troškovima života, a 25 odsto prema zaradama, njihov iznos kretao se oko 52-53 odsto prosečne plate, umesto 60 odsto. Ovaj katastrofalan sistem doveo je do toga da su penzioneri u 2007. primili 2,3 penzije manje. Ali, to nije sve. Od početka 2002. do kraja prošle godine, najstariji sugrađani su, zbog promene sistema usklađivanja, bili uskraćeni za čak 11,2 penzije i još 2,15 penzija zbog retroaktivne primene zakona 2005. godine. Država je dakle opljačkala penzionere za 13,3 penzije, odnosno uskratila im po dve prinadležnosti svake godine. Penzije su sve manje i manje, dok troškovi života neprekidno rastu – kategoričan je Krkobabić.
U vreme kada je menjan sistem usklađivanja penzija, računalo se na dugoročnu ekonomsku stabilnost zemlje, uz siguran rast zarada i nisku stopu inflacije. Po svemu sudeći, izmene zakona prema kojima bi se penzije bar delom usklađivale sa rastom zarada, biće jedan od prvih ispita nove vlade, jer sadašnja sa isključivo tehničkim ovlašćenjima nema ingerencije da se upusti u tu avanturu.