Pikova dama

Prvi prizor

DOČEK

Surčin. Međunarodni aerodrom „Bojan Krišto“. Na Glavnoj pisti hor i orkestar Vojske Srbije pod dirigentskom palicom Dragana Šutanovca-Šuleta, levo od bubnja ubibio se Mirko Cvetković-Cvele sa zvaničnicima. On u svečanim špilhoznama s duplom gloknom, na glavi mu dunkl zeleni šeširić s peruškom, oni kako koji: Jovan Krkobabić taze od šnajdera, Slavica Đukić Dejanović od šustera, Rasim drži cvicangle kao znak raspoznavanja, Đelić luft-balon, a Dačić pedera. Tadić drži Vuka Jeremića.

Svi gledaju u nebo – čekaju najdražu gošću. E sad, kancelarica li je, kancelaruša, kancelarkinja – jebem li ga, ama samo da stigne.

Vuk: Kasni… Da mi je znati šta li radi u tom Zagrebu? I zašto je prvo tamo svratila? Ma, šta uopšte traži u Hrvatskoj?

Slavica: Da joj se, ne daj bože, nije nešto desilo? Koje li registarske tablice ima?

Oteglo se čekanje… Od duga vremena, hor i orkestar Vojske Srbije pod dirigentskom palicom Dragana Šutanovca-Šuleta jodluje onu našu staru „Oh, Ohajo, mili kraju“, Krkobabići se rokirali, Rasim nudi gardistima kikiriki-semenke, Đelić zagrlio luft-balon, Dačić pedera.

Bruuum, bruuum! To Lufthanza. Schisch, schisch… To šište gume – koči avion. Rula. Staje. Otvaraju se gvozdena vrata i iz aviona izlazi ona. Kancelarica li je, kancelaruša, kancelarkinja, jebem li ga, glavno da je stigla.

Angela: Bok, dečki! Kaj je? Ste me se uželeli?

_____________________

Што, бре, њима дама херц

а нама пикова дама?

_____________________

Prizor drugi

ISPRAĆAJ

Ada Ciganlija. Šatra ispod mosta „Slobodan Bodo Hombah“. Za dugačkim slavskim astalom sede naši, a u vr’ sovre – ona, najdraža gošća. Kancelarica li je, kancelaruša, kancelarkinja… i tako dalje, tek sedi i mrndža nešto na nemačkom. Naši klimaju glavom iako se ništa ne čuje od trubača. Opleli oni onu našu staru „Sa Švarcvalda i Kablara lepa Mara progovara“, samo piče. Mrka burazer pao u sevdah, grli trubače, grli Dačića, grli Krkobabiće, grli koga stigne… Slavica se sazula, ubi je čukalj. Ispod stola Vuk se kurobecka. Ivica u klinču sa zaponjkom. Boris okrenuo levi profil, trepće.

Angela: Verstehen Sie?

Boris: (trepće potvrdno)

Trubači udarili tuš. Jova ustaje, jedva, iskokeljio se u gošću i počinje čeznutljivo: „Jel ti žaoooo štoooo seeee raaaastajemoooo“. Mrka pušta suzu. Slavica ronza. Boža Đelić rida.

Angela: Pa, ako ste razumeli, odoh ja. (Borisu) Нема проблема, буразеру. Бре!