Dabome je da je film, baš kao i televizija, prevashodno timski rad. Izraziti individualci, stvaraoci sa ogromnim bagažom uspešnosti koji sa sobom nose, dobrodošli su samo i jedino kada su spremni da svoj talenat i zanatske veštine podrede konačnom proizvodu.
U suprotnom, džaba im njihove zvezdanosti. Ništa od posla.
Stoga posebno cenim i unapred se radujem kada se tog naglašeno kolektivnog posla prihvate profesionalci koje – pored pretpostavljenih zanatsko-poslovnih motiva – povezuje i nešto dodatno snažno – prijateljske, porodične ili bračne veze, dugogodišnja saradnja, poznanstvo iz mladosti i škole, sa fakulteta… Tada ume da zaiskri posebna posvećenost, osećaj uzajamne potrebe i koristi. Hemija stvaranja dobije tada nove stimulativne sastojke.
Ne mislim, pritom, naravski, na ona opskurna okupljanja „po projektu“. Ona, u poslednje vreme tako popularna i vrlo masovna, „regionska“ muvanja većih ili manjih hohštaplera, uspešnih prodavaca magle.
One koji varijantom klepi-zdesna-mazni-sleva atakuju na razne fondove, komisije, ministarstva, javna preduzeća i uticajne, uglavnom, političke face, diljem pokojne Jugoslavije.
One, po pravilu, medijske najavljivače „genijalnih“ filmskih i televizijskih priča, sa kao naglašeno filantropskom željom – ljube ih majke tako plemenite – da nanovo kulturno povežu „ovaj zajednički prostor.“
Uvek isti, isti, isti likovi! Ta burazersko-vaćaroška rabota (čudo od reditelja, neviđen scenario, najpoznatiji glumci, malo kaj, malo viđu, malo bre, onda mahala, pa obala morska, bla-bla-bla…) obavezno se, ko zna kako, uspešno okončava za njihove kreatore. Tako do nove muvačine tipa – „ideje naše, benzin vaš„.
Nikako ne mislim na takve „kreativne zadruge“! Jer, sve to i sve tako, dabome, podrazumeva i eliminaciju istinski talentovanih stvaralaca, sa odličnim idejama, koji, jednostavno, nemaju prolaz u tim istim komisijama, fondovima, ministarstvima i javnim preduzećima, od narečenih ostabenderovskih usisivača tuđih para.
Verujem, stoga, u te, od konkursa do konkursa, od prijave do prijave, odbačene, omalovažene, slagane, prevarene koji će jednom sigurno biti od pravih prepoznati i dobiti šansu. Pa makar to bilo i u njihovoj – poštenoj, iskrenoj, talentom potkovanoj i umetnošću galvaniziranoj – maloj zadruzi.
Evo podsticajnog primera. Majk Tajson, bivši svetski bokserski šampion, njegova treća supruga Kiki, rediteljska legenda Spajk Li i još nekoliko zajedničkih prijatelja su osmislili, napisali, kreirali, producirali i lane snimili za kuću HBO dokumentarno-igrani kabare „Majk Tajson, neosporna istina“.
Sve je zamišljeno kao svojevrstan stend ap u njujorškom „Midijal fiatru“, pred publikom koja uživo prisustvuje devedesetominutnom izboru sekvenci iz života ovog, možda, najkontroverznijeg vrhunskog atlete u dugoj i razgranatoj istoriji sporta. Autoispovest čoveka koji je rođen da bude gubitnik, a koji je snagom svog talenta doživeo svu slavu, novac i priznanja ovog sveta, da bi se, samodestrukcijom, sunovratio u životni bezdan. I, onda, opet uskrsnuo…
Urnebesne detalje, uz pregršt efektnih pantomima, vrlo duhovito, često do jauka samokritično i autoironično, prepričava Tajson. Ali na potpuno neočekivan način. Gromada od čoveka, sa udarcem koji je mogao da obori bika, unjkavo šuška, tipično bruklinski, poput Paje Patka, koji je beznadežno kasno zatražio pomoć logopeda. Kako sam protagonista veli za sebe, citirajući reditelja Lija: „Neophodan je prevodilac da bi me ljudi uopšte razumeli!“
Uzbudljive i funkcionalne ilustracije – filmske i sa fotografijama – sve vreme se emituju na orijaškom platnu.
Ništa glamurozno. Nimalo pretenciozno pa, ipak, vrhunsko uživanje. Za ljude u pozorištu, i za gledaoce u bioskopskim dvoranama, ili one ispred svojih televizora.
Uostalom, pogledajte film ovih dana na programu HBO ili na nekoj od internet varijanti. Odista, vredi. Mali zadrugari, eto ideje…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
