„Di-ja-lek-tič-ko po-zo-riš-te pre-is-pi-tu-je o-no što se u društ-vu na-me-će ka-o ne-u-pit-no…“, jedan je od uvodnih songova u komadu „Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad“, koji je u subotu izveden u CZKD.
„Probuditi želju za korenitom promenom sveta, to je ibzenovsko-brehtovski zadatak zapadnoevropskog pozorišta“, nastavlja nakon hora reditelj, Zlatko Paković. Vodeći se da je ponavljanje majka učenja (a pevanje je dokazan metod), Paković dalje objašnjava: „Breht ukida poistovećivanje gledaoca sa dramskim likovima, pokazujući da nisu presudni psihološki motivi, nego logika neistine, logika moći i kapitala na kojoj je građansko društvo utemeljeno“. Breht i Ibzen, glasom Zlatka Pakovića i glumaca, poručuju nam šta je to istinska hrabrost i istinska veličina ljudskog života. Pravi se razlika između građanskog i dijalektičkog pozorišta, a ovo drugo služi da se otkrije i dokaže istina… Nakon gotovo dvočasovne poučne igre, usledio je gromoglasan aplauz koji je Pakovića sa još četvoro glumaca još nekoliko puta vratio na poklon publici. CZKD bio je ispunjen do poslednjeg raspoloživog mesta, mogli su se videti brojni predstavnici kulturnih centara, reditelji, glumci… poput reditelja Lazara Stojanovića, glumca Nikole Đurička…
Prema rečima Vladimira Cvejića, umetničkog direktora AKUD Branko Krsmanović, u Srbiji nema pravog kabarea, a Breht je prognan…
– Od Slavije do Kalemegdana, svratite li u neku knjižaru, nećete naći Brehta, naći ćete Hitlera. Iako je 1945. Hitler kao, bio pobeđen, a Breht, kao bio pobednik, u knjižarama je sve više Hitlera, a sve manje Brehta. Zašto? Zato što kapitalu, o kojem Paković u ovom komadu govori, ne odgovara priča o socijalnoj brizi, o aktivizmu, čuvarima novčanika smeta Breht. A ko drži knjižare nego čuvari novčanika. Današnje interpretacije Brehta, koje sam imao prilike da pogledam, nisu dorasle našim prilikama, nemaju potencijal u sebi, onaj koji Brehtovi komadi sami po sebi nose – kazao je nakon premijere Vladimir Cvejić.
Reditelj Lazar Stojanović istakao je da je Paković iznašao niz originalnih rešenja koja bi, i nezavisno od angažovanosti ovog komada, činilo jednu od najboljih predstava ove sezone.
– Izbor muzike, koji je slobodniji, ali ujedno i precizniji u isti mah nego što je to kod Brehta, jeste vrlo umesan čin koji govori o našim prilikama. Nešto poput Koraksovog izraza. Pevanje himne Republike Srbije unazad nije samo komična slika sadašnjih društvenih prilika već i parodija satanističke liturgije sa izgovaranjem molitve unazad. Podseća me na protestante iz Argentine koji su se bunili protiv represija i zločina iz prošlosti koji su se pojavili sa transparentima „Operite zastavu“. Mislim da i Paković to pokušava da kaže – operite zastavu – smatra Stojanović.
Među novinarima i ostalom publikom kolao je zajednički zaključak nakon odgledane predstave: potrebno je i bitno je da ova predstava obiđe Srbiju, da zađe u kulturne centre velikih i malih mesta, da nastavi svoj život izvan uskih prestoničkih krugova kako bi imala efekat buđenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
