Neprekidno proticanje

Na 17. Ring Ring festivalu u Kulturnom centru Rex, Semze će u petak 18. maja demonstrirati svoje ostvarenje Tractatus „u kojem se njegov glas, klavijature i električna flauta susreću sa tekstovima lingviste, filozofa i humaniste Ludviga Vitgenštajna, kao i odlomcima iz filma Wittgenstein Tractatus“ koji potpisuje zajedno sa Peterom Forgačom.

• Gospodine Semze, klasično ste obrazovani muzičar, ali za razliku od mnoštva svojih kolega, odmetnuli ste se još u ‘70-im u pravcu nove muzike. Kada ste zapravo osetili da ste drugačiji od ostalih, uobičajenih učenika i studenata muzike u regularnom školskom sistemu?

– Pa vidite, stvari su se upravo dogodile na unekoliko obrnut način. Imao sam već sklonosti prema muzici i vodio mali muzički ansambl, jedan kvartet, čak i pre nego što sam zvanično započeo svoje muzičke studije, najpre u srednjoj školi, a potom i na Muzičkoj akademiji u Budimpešti. Odlučio sam dakle da ozbiljno naučim da sviram neki instrument i postanem profesionalno obrazovani muzičar, a to je tada izgledalo kao najbolji način da dođem do istinskog znanja. Imao sam i sreće da još tokom godina studiranja budem u prilici da okupim izvestan broj vrsnih muzičara oko svog kvarteta i tako formiram veći sastav, poznat kao Grupa 180.

• Da li je neki popularni muzički žanr (jazz, rock, punk) raskrilio ta vrata, pomogavši da se ta naročita strana vaše ličnosti izrazi, ili je izazov onog novog dolazio isključivo iz umetničke, seriozne muzike?

– Zapravo sam još od svog detinjstva bio uključen u seriozno muzičko učenje, bazirano na Kodajevoj metodi – to je ono što se tiče ozbiljnih“ muzičkih uticaja. No, kada sam ušao u tinejdžerske godine, takozvana beat“ muzika izvršila je ogroman uticaj na mene, kao i na čitavu generaciju uostalom, pa sam zapravo kroz kreativnu rok muziku tog doba postao veoma prisan i sa progresivnim džezom crnih umetnika. Sve to ima uporište upravo u mom tinejdžerskom uzrastu, kada sam dobio različite kreativne impulse, i to ne samo iz muzike, nego i iz umetnosti performansa, literature, vizuelnih umetnosti i, svakako, filma.

• Ko je bio vaš najvažniji heroj u mladim danima, a ko bi bio onaj koji vas sada trenutno nadahnjuje i ohrabruje svojim radom?

– Ima ih više, zaista, nemojte da moram da pominjem svakog ponaosob. Muzički minimalizam bio je recimo izuzetno uzbudljivo otkriće za mene, Gregorijanska muzika takođe, kao i nekoliko drugih stvari iz te oblasti. Ali, još mnogo ranije, bilo je snažnih uticaja koji su dolazili iz književnosti, iz one poezije i proze podjednako koje su posedovale muzički kvalitet, zvučni potencijal, a zatim su tu i određeni i verovatno najpresudniji utisci iz mog ličnog života.

• Kako pronalazite svoju muziku i dolazite do nje u sadašnjici i kakve ona eventualne promene pokazuje kroz vreme?

– Ona pokazuje konstantnost i postojanost, ali sve to u neprekidnom proticanju u međuvremenu.

• Sećate li se svog davnašnjeg nastupa u Beogradu na festivalu Druga nova muzika, kažu pre 27 godina?

– Uh, pa to je već istinska praistorija za mene sada, nešto od pre četvrt veka? Kako da kažem, nosim lepe uspomene u smislu nekih mirisa iz hotelske kuhinje i nekih tako sličnih fragmenata sećanja.

• Koliko vas snažno književnost, slikarstvo, filozofija i film inspirišu u vašem aktuelnom stvaranju?

– Izgovorene reči i pokretne slike inspirišu me neizmerno, kao i ambicija da te stvari nekako povežem među sobom i slijem ih u jedno.

• Glas, klavijature i električna flauta – zvuči kao da će legendarna Nico sa svojim harmonijumom da se odnekud pojavi i pridruži vam se! Stvarno, kako biste opisali svoj nastup na ovogodišnjem Ring Ring festivalu?

– Opisao bih ga svakako kao posvetu svim onim ljudima koji su mi pomogli svojim prekrasnim stvaralačkim glasovima i životima koji stoje iza svega toga, Peteru Forgaču za kadrove iz njegovih filmova i Ludvigu Vitgenštajnu za njegove misli.