Izdavačka kuća Plato objavila je monumentalni roman o Prvom svetskom ratu i povlačenju srpskog naroda i vojske preko Albanije – „Dan šesti“ Rastka Petrovića. Ovo nepravedno zapostavljeno delo u srpskoj književnosti, Petrović je počeo da piše 1930-ih. Prvi deo objavljen je šest godina nakon njegove smrti u emigraciji u Vašingtonu u nastavcima u beogradskom časopisu Delo (od marta 1955. do juna 1956.), i bio je slabo zapažen.
U celini je štampan tek 1961. godine, kao četvrta knjiga Petrovićevih izabranih dela, sa pogovorom Milana Dedinca i bibliografskom beleškom Marka Ristića. Izdanje Platoa urađeno je prema ovo prvom, Nolitovom, a do sada je roman samo još jednom štampan.
– Ovaj roman pratila je nesrećna sudbina od kada je napisan, ali i nakon prvog objavljivanja. Tema Prvog svetskog rata kod nas se dominantno vezuje za „Vreme smrti“ Dobrice Ćosića i „Srpsku trilogiju“ Stevana Jakovljevića, dok „Dan šesti“ obično ostaje po strani. Bez obzira na obeležavanja stogodišnjice početka rata, ovo delo je moralo biti objavljeno – istakla je urednica knjige Nataša Anđelković.
Predgovor za ovo izdanje napisao je dr Predrag Petrović, docent Filološkog fakulteta u Beogradu. On je kazao da povod za izdavanje romana jeste godišnjica, ali da ovakva dela moraju uvek da budu prisutna, što sa „Danom šestim“ nije bio slučaj.
– Ovo je prvi put da je knjiga objavljena samostalno, a ne u okviru nekih sabranih dela Petrovića. U njoj je sažeto celokupno Rastkovo iskustvo golgote Albanije, koju je prešao kao 17-godišnjak. Ta tragična dešavanja nosio je u sebi celog života – objasnio je Petrović.
Kako kaže, pisac je godinama tražio jezik kojim bi iskazao tu temu, našavši ga tek nakon čitanja Džojsovog „Uliksa“.
– Petrović je prvi kod nas pisao o Džojsu, Virdžiniji Vulf, Haksliju, kao likovni kritičar, prvi je tumači slike Pikasa. Svo to svoje znanje i iskustvo preneo je u ovu knjigu. On je pokušao da na umetnički način artikuliše tragediju koju je preživeo. Rat je tretirao u okviru kosmičkih razmera, koji dovodi u pitanje samo jezgro humanosti u čoveku. Za njega to nije bila samo tragedija jedne nacije, već celog čovečanstva – naglasio je Petrović.
Petrović je napomenuo da su sve pohvale na račun ovog velikog pisca stigle prekasno, kao i da bi, da nije prerano umro, srpskoj književnosti doneo još mnogo velikih dela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
