„Lepo je što živiš u ovome gradu na severu Amerike koji se zove kao Odisejevo ostrvo“, govorim mu dok gledamo kako srne pasu travu desetak metara ispred nas.
Skoro su pitome, kada smo hodali ka univerzitetu stazom koja se probija kroz borik nisu bežale. „Ovo i jeste fakultetsko ostrvo, živi svojim izdvojenim životom, pored je nacionalni park, šume, jezera i vinogradi“, odgovara moj prijatelj koji se nastanio ovde pre više od decenije.
Napustio je Beograd devedesetih, dobivši studentsku stipendiju zbog uspeha u atletici. U novom okruženju savladavao je jezik dok su se nizale medalje na univerzitetskim a potom na regionalnim takmičenjima. Sada radi u univerzitetskoj biblioteci, među naše reči upliću se američki izrazi. Nostalgija je odavno prepokrivena šansama koje rad u velikoj zemlji nosi a život, nadahnut i energijom njegove supruge Amerikanke, uhvatio je vedar ritam. Još uvek, svake godine trči njujorški maraton.
Izjutra, visoke sekvoje štite probijanje sunčanih zraka, staza je sva u seni. Studenti u fakultetskim majicama i rančevima na leđima, profesori na biciklima, neko sedi na travi sa laptopom u krilu i slušalicama na glavi. Stari kompleks zgrada od kamena nalik kapetanskim kućama u Dalmaciji dopunila su zdanja sa plavičastim staklima, biblioteka je osavremenjena novom tehnologijom.
„U Itaci se živi mirno“, kažu mi, „a kad se uželiš gradske vreve ni Brodvej nije daleko.“ U biblioteci pronalazim nekoliko knjiga koje sam odavno tražio i kopiram nekoliko poglavlja. Fotokopirnice, kao na našim fakultetima, nema pa svako radi za sebe, polako se snalazim na uređaju sa mnoštvom funkcija među kojima nije jedino automatsko listanje strana.
Jezero Kajuga je hladno iako je kraj juna, čamci privezani uz drveno molo podrhtavaju na blagim talasima. U okolini su brojni vinogradi i vinarije. Maštovito dizajnirane etikete na flašama, kalendari, majice i kačketi sa znakom firme. Promoterke podrobno objašnjavaju posebnosti vina. Probali smo ih nekoliko, uglavnom su blago šampanjizirana i previše slatka, ili preovlađuje voćni ukus. Sve osim marketinga ipak je daleko od Mediterana, premda imena mesta u ovoj oblasti, pored indijanskih (kao samo jezero) i engleskih, nose uglavnom grčke nazive.
Zaljubljenik u staru Grčku nazvao je mesta po stanicama plovidbe itačkog kralja. Putovanje zagledano u horizont, poput onog na konju u Dilanovim pesmama ili automobilom u Keruakovom romanu, bez osvrta unazad, kao trčanje atlete. Sećam se posete ateljeu jednog dorćolskog slikara koji kaže da voli da „razbaca faktografiju“ slikajući Veneciju. Mora li duždeva palata na slici stajati baš onde gde u stvarnosti stoji i zašto ih ne bi bilo više, i njih i mostova Rialto, i zašto ne bilo Itake, i u Americi?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
