Varoš koja ne prestaje da iznenađuje

Istorija donosi još nekoliko svedočenja o civilizacijskom značaju malog mesta u podnožju Fruške gore, pre svega bisere arhitekture kao što su Patrijaršijski dvor, Saborna crkva svetog oca Nikolaja, Kapela gospe od mira, rimokatolička Crkva svetog Trojstva, kao i zgrada prve gimnazije u Srba, Karlovačke gimnazije. Da ne zaboravimo i ništa manje značajnu civilizacijski potrebu za čistoćom – tu se našla i česma „Četiri lava“ kao kruna izgradnje prvog gradskog vodovoda, a za sve vikend izletnike kao i pesnike hodočasnike nedaleko od Karlovaca nalazi se Stražilovo gde počivaju posmrtni ostaci pesnika Branka Radičevića.

Sve ovo je ljudima koji su nekada svratili u Sremske Karlovce poznato, ali koliko ovo mesto ne prestaje da iznenađuje i koliko je bogato kulturom govori nam jedna na prvi pogled obična kuća u samom centru grada koju mnogi verovatno i ne primećuju. Ova tipična vojvođanska kuća je zapravo galerija „Paleta“ koju je jedan od istaknutijih srpskih slikara 20. veka Milan Kečić sam projektovao i u kojoj je danas, 12 godina nakon smrti tog umetnika, izložen deo njegovog bogatog dela. Rođen u sremskom selu Krčedinu 1910. godine, nakon završene akademije u Beogradu 1947, Milan Kečić nije mogao da se uklopi u tadašnji socrealizam, pa je zbog toga odlučio da se vrati u Krčedin i slika dosledan sebi i svojim idejama. Ovakva odluka svakako je opravdana, jer ko je imao priliku da pogleda slike izložene u ovoj galeriji, sigurno je odmah odlutao u vojvođanske motive koji su Kečiću bili u srcu.

Ono što je zanimljivo i gotovo tajanstveno jeste druga strana Milana Kečića koji nije bio samo slikar, već se bavio i arhitekturom, pisanjem scenarija, kao i režijom kratkometražnih filmova („Brašno, testo i…“, „Popodne“), a svoju ljubav prema dramskoj umetnosti ostavio je budućim generacijama izgradnjom pozorišnih prostorija u podrumu kuće u Sremskim Karlovcima. Sve ove znamenitosti i kulturni spomenici su dovoljni da na jedan dan posetite Karlovce, ali ako u njima provedete malo više, ono što ćete pamtiti nisu Karlovačka česme, Kapela mira, Dvorska bašta, Stražilovo ili Patrijaršijski dvor, već su to pravi ljudi pored vas koji sve te lepote Karlovaca znaju da pomere u drugi plan i učine da vreme stane.

Jeste, ja sam u Karlovcima izučio školu, i to onu životnu, a bio sam i deo te bećarske elite, karlovačke kafandžije su znale naša imena, nekim su zamalo i slike okačili na zid, ali Srem jeste dionizijska prapostojbina i svako ko želi da bude ćuloš ili bećar treba da iskusi i taj deo ovog božanskog mesta.