Jelena Milić: Nismo protiv ruskog naroda nego nedemokratskog režima

U izveštaju CEAS se ne govori protiv ruskog naroda već o promovisanju vrednosti režima za koji smatram da je nedemokratski i čiji prenos vrednosti usporava proces demokratizacije Srbije. Bavili smo se onim što se zove meka moć i pitali smo se da li te organizacije rade po postojećim propisima Srbije. Utvrdili smo da mnogi od njih nisu zavedeni u APR, da nema izvora donacija, svega onoga za šta oni lažu godinama da otvoreno civilno društvo krije, a u stvari rade oni, kaže za Danas Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanske studije, čiji je izveštaj „Širom zatvorenih očiju“, izazavao jake negativne reakcije u pojedinim medijima od strane organizacija koje su u njemu pomenute.

Ona ističe da joj ne pada mi na pamet da daje izjave i da se brani pred onima „poput Pravde i Politike koji te prvo bez osnova pljuju i razvlače kroz blato, a onda ti nude prostor da odgovoriš“.

– Verujem da onaj ko ume da čita i onaj kome je prevashodno ovaj izveštaj namenjen može itekako sam da shvati suštinsku razliku. Nažalost, izveštaj CEAS nije izazvao veliku prašinu kakvoj smo se nadali među onima kod kojih smo se nadali da hoće. Desilo se nešto suprotno. Došlo je do potpune negacije postojanja izveštaja do trenutka kada sam u vašim novinama rekla da radim na njegovoj promociji u inostranstvu. Krenula je kampanja Politike i Pravde su, po mehanizmu zastrašivanja, širenja neistina o CEAS-u, i neutemeljenih napada SNP Naši. Jedna sam od retkih sa onog spiska srbomrzaca koja se pridružila gonjenju Ivana ivanovića, jer je ono što je on uradio i ono što CEAS radi, u najmanju ruku zlonamerno porediti. Mogu da razumem njega ako mu preti kazna pa napada onoga ko ga tuži, pa izvrće stvari, ali mislim da su se Politika i Pravda osramotile time – smatra Milić. Ivanović je tražio da Milić bude privedena zbog kako je naveo, „izazivanja verske, rasne i nacionalne mržnje“.

Kako navodi, u izveštaju nije napisano ni da su navedene organizacije ni proruske ni antiruske.

– Naveli smo i da nismo analizirali rad kulturnih centara koji su standardi meke moći jer je legitimno da koriste jezik i kulturU i slično. Ono što je nama kriterijum je da se u zemlji u kojoj je sve gora legislativa za udruženja građana, civilno društvo, slobodu govora. Tu govoimo o Rusiji. Saradnju sa tom zemljom zagovaraju strukture ovde koje koriste upravo te ostvarene slobode u Srbiji. Znači udruživanje, pravo na iznošenje stavova i slično. Mi nismo nikakve arbitrarne kriterijume koristili u smislu da neko nekog mrzi ili nismo pozivali na nasilje. Samo smo ih naveli, citirajući njihove programe sa vebsajtova, podatke sa APR koji nam je bio glavni izvor informacija, i kada je bilo moguće internet domena koji postoji u našoj zemlji, navodi Milić, objašnjavajući razliku između spiska srbomrzaca i spiska CEAS, jer se se u javnosti povlači paralela između njih.

Ona ističe da je suština izveštaja CEAS ukazivanje na apsolutnu relativizaciju i sistemsko izjednačavanje stvari koje ne mogu da se izjednače.

– Cilj nam je bio da pre svega društveni akteri, političke stranke, organizacije civilnog društva, stvarni mediji a ne konobari, obrate pažnju na trendove. Bila sam na mnogo skupova kako da se boriti protiv ruske propagande. To su ogromne teme o kojima se razgovara i u EU. Mi u Srbiji nabijamo glavu u pesak i krijemo se od toga. Suštinski problem je što su veliki promoteri te retorike sada na vlasti i ministri, poput Vulina i drugih, a ovamo se prodaju za proevropsku vlast. Cilj nam je bio da isteramo stvari na čistac. Da li je vlast u Srbiji za evropske integracije, ali više da li je za demokratske tekovine otvorenog društva ili nije – navodi direktorka CEAS.

Ona dodaje da je maliciozno njihove nalaze nazivati NATO spiskom, jer CEAS finansira i iz fondova OEBS i EU.

– Oni koji kažu da se za bližu saradnju sa Rusijom u stvari ne rade u korist ove države i njene proklamovane politike – zaključuje Jelena Milić.