Denis Kif: Dobro je što je Vučić rekao Dodiku da razmisli o referendumu

* Kako ćete svoju vladu izvestiti o susretu premijera Srbije i trojice članova Predsedništva BiH?

– To je veoma pozitivan korak. Mi prema Balkanu imamo konzistentnu i koherentnu politiku, a to je podrška pomirenju kao doprinosu stabilnosti Balkana. Sastanak je za obe strane, i Srbiju i BiH, veoma dobra vest.

* Mislite li da je do sastanka zaista došlo iz iskrenog uverenja u mogućnost pomirenja ili da bi se udovoljilo zemljama EU?

– Mislim da je to iskren i pozitivan korak. Predsednik Vlade Srbije takođe ima konzistentnu i koherentnu politiku prema susedima. Sastanak sa članovima Predsedništva BiH vidim kao deo te politike. Njegova prva poseta regionu je bila u Sarajevu, zatim je bio u Zagrebu i Tirani i naravno otišao je u Potočare. Potpuno sam bio šokiran onim što se tamo dogodilo. Ali je činjenica da je on tamo bio vrlo pozitivna. Za mene je najvažnija slika te posete bio momenat kada su mu Majke Srebrenice dale cvet Srebrenice. Taj momenat je simbol pomirenja. Kada je reč o pomirenju u regionu, rekao bih da sa Srbijom imamo u osnovi istu politiku i želje. Jasno je da kada je reč o rezoluciji o Srebrenici u SB UN, nismo imali isti stav, ali to se dešava.

* Kakav bi odnos naša vlada trebao da ima prema Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske? Da li Srbija treba da se distancira od njega i kako vidite njegove stalne konsultacije sa našim državnim vrhom?

– Ne bih da premijeru govorim kako da se ponaša prema gospodinu Dodiku. Ali mislim da je vrlo važno da predsednik vlade i vlada mogu da imaju pozitivnu ulogu u nekim situacijama. Na primer, kada je gospodin Dodik predložio referendum u RS, predsednik vlade mu je poručio da razmisli o tome. Referendum je vrlo opasan jer je protiv svih obaveza, dogovora svih lidera u BiH. Koči napredak ka EU i odvlači pažnju od stvarnih društvenih i ekonomskih problema sa kojima se građani susreću. Ne vidim kako može to da doprinese pomirenju i napretku BiH.

* Da li ste se iznenadili takvim potezom?

– Nisam bio iznenađen. Kao što sam rekao, moja analiza govori da premijer ima pozitivnu politiku kada je reč o pomirenju i stabilizaciji. Mi imamo isti stav a to je da je temelj buduće stabilnosti i prosperiteta celog ovog regiona članstvo u EU. Zato su potrebne reforme i njihova implementacija, kao i pregovori u kojima ima puno tehničkog posla. Članstvo u EU je i pitanje vrednosti kako unutar zemlje tako i u odnosima u regionu. Na Balkanu dobri odnosi znače da treba da radite na pomirenju.

* Kako ocenjujete naše odnose na Hrvatskom i šta očekujete od obeležavanja 5. avgusta?

– U odnosima između svih zemalja Balkana ima teških godišnjica. Želim da kažem da je potrebno da sve strane pokažu zrelost i odgovornost.

* Jasna je namera Velike Britanije da rezolucija o Srebrenici bude doprinos miru i pomirenju kako se genocid više nikad ne bi ponovio, međutim nejasno je kako niste ukalkulisali mogućnost da Rusija uloži veto u SB UN?

– Na Rusiji je da kaže zašto nije htela rezoluciju koja odaje počast žrtvama na svim stranama i govori o tome kako možemo da sprečimo eventualne genocide u budućnosti. Naravno da smo bili razočarani time što rezolucija nije usvojena. Sa naše tačke gledišta to je bila rezolucija o BiH, jer se tamo dogodio genocid. To je bila poruka i međunarodnoj zajednici koja je imala svoju ulogu u tom sukobu. Nije bila usmerena protiv bilo kog naroda, ali desilo se da je Rusija rekla ne. Na Balkanu uvek svi imamo odgovornost da radimo na pomirenju. Ne vidim kako ruski veto doprinosi tome.

* Neki u Srbiji misle da je namera VB bila da na taj način vidi koliko će Rusija daleko da ide?

– Nacrt rezolucije je bio povodom godišnjice Srebrenice. Ne znam da li Rusija ima još neke faktore u glavi i treba da to objasni. Za nas je rezolucija bila doprinos pomirenju i suživotu u regionu. Rezolucije nema, ali ima otvorenih pitanja i u tom kontekstu premijer Srbije i Predsedništvo BiH su učinili mudar potez svojim susretom.

* Verujete li da Srbija zaista nije tražila od Rusije da stavi veto?

– Ne znam kakve su bile konsultacije Beograda i Moskve. Vlada Srbije imala je svoj stav, ali ona nije imala glas u SB. Rusija je imala i iskoristila ga je protiv pomirenja i izgradnje bolje budućnosti za region.

* Očekujete li njen jači uticaj u Srbiji posle toga?

– Politika Vlade Srbije je jasna i to je politika reformi i integracija u EU i ne vidim promenu u toj politici. Još jedan dokaz te politike je sastanak premijera Srbije i Predsedništva BiH.

* Kada je VB prvi put obavestila Srbiju o svojim namerama?

– Imamo stalne kontakte. Razgovarao sam nekoliko meseci sa Vladom Srbije o tome kako želimo da obeležimo ovu važnu godišnjicu. U toku tih razgovora sam najavio da će biti rezolucije. Kada smo počeli razgovore sa partnerima u okviru redovne procedure u SB UN u Njujorku, Srbija je bila među prvima.

* Kako ste se osećali kada ste pročitali pismo šefa srpske diplomatije upućeno SB UN u kojem on navodi da VB rezolucijom radi protiv mira i stabilnosti?

– Šef srpske diplomatije je izrazio svoj stav. Mi smo imali svoj. O tome se diskutovalo i to je uobičajen deo UN procesa.

* Kako komentarišete antibritansku histeriju proteklih nedelja u Srbiji?

– U različitim neozbiljnim, marginalnim i tabloidnim medijima ima često suludih teorija zavera. To ne shvatam ozbiljno. Bio sam razočaran jer su se neke od tih teorija zavera pojavile i u ozbiljnijim medijima. To je još jedan razlog zbog kojeg govorimo da situacija u medijima u Srbiji nije perfektna. Mediji i njihova sloboda, ali i odgovornost prema objektivnom, istinitom izveštavanju, jesu važan deo poglavlja 23, a Evropska komisija je jasno rekla koji su problemi. Usvojeni su određeni zakoni, ali treba još puno da se radi na njihovoj primeni.

* Zašto VB otvorenije ne podržava evropske integracije Srbije, da li zbog situacije u Srbiji ili zbog vašeg položaja u EU?

– Imamo jasnu politiku podrške članstva Srbije u EU. To znači političku, finansijsku i stručnu podršku. Ove godine direktna bilateralna finansijska podrška VB Srbiji biće oko pet miliona funti, što je dosta veliki novac. To znači pomoć posle poplava, realizacija raznih programa, stipendiranje, stručne razmene, stažiranje, podrška reformama u integracijama. Premijer Kameron je najavio i novi program podrške od oko tri miliona funti.

* To vas pitam jer postoji uverenje jednog dela javnosti da VB nije baš zainteresovana za integraciju ovog prostora i ne veruje da se možemo reformisati u nekom doglednom periodu?

– Ne delim takvo mišljenje, jer jesmo zainteresovani i angažovani. Proces integracija i reformisanja traje nekoliko godina i odvija se u dosta komplikovanoj atmosferi poput krize u Grčkoj i migrantske krize. U VB želimo da vidimo promene u EU jer mislimo da ona treba da bude fleksibilnija i konkurentnija na svetskoj sceni. EU ima unutrašnje probleme koje treba da reši. Mislimo da su potrebne reforme i u Srbiji. Želimo da vidimo reformisanu Srbiju u reformisanoj EU. Mislimo da je to moguće i radimo na tome.

* Koliko su ispunjavanje ekonomskih kriterijuma i ekonomske reforme važne za članstvo?

– Ekonomske reforme su vrlo važne. U EU postoji jedinstveno tržište koje je veoma konkurentno. Ekonomija i privreda zemlje mora da bude veoma jaka. Potrebne su političke i ekonomske reforme, ali i usvajanje zajedničkih evropskih vrednosti. Zato je za nas veoma važna politika Srbije u regionu, kao i predsedavanje OEBS-u, koje je profesionalno i efektivno. To nam govori da je Srbija sposobna da igra konstruktivnu ulogu na evropskom nivou.

* Kako ocenjujete ekonomske reforme u Srbiji?

– Sada je važno pitanje implementacije zakona. Postoje dva pitanja, jedno je usvajanje zakona i da li su institucije reformisane i jake, drugo je da li ima ekonomskog rasta. Videćemo da li sve ove reforme znače ekonomski rast. Na početku godine sam rekao da će ova godina za Srbiju biti godina izazova.

* Može li nam u radu na reformama pomoći sistem organizacije rada u Vladi, deliveri junita, koji je premijer preuzeo od Tonija Blera?

– Za svaku vladu, a posebno za onu koja sprovodi reforme, implementacija, odnosno “deliveri”, jeste važna. Zadovoljan sam time što je Vlada Srbije našla model u britanskom sistemu, ali ne mogu da komentarišem kako taj sistem ovde radi. To je na premijeru. U VB imamo iskustvo i zadovoljan sam što ljudi misle da ono može da pomogne.

* Očekujete li da će Beograd i Priština postići dogovor do 27. avgusta i konferencije u Beču?

– Ne znam. U junu u Briselu bilo je mnogo tehničkih razgovora i dve runde na višem nivou. Koliko znam, bilo je napretka na tehničkom nivou, ali ne i na političkom. To mi govori da je napredak moguć, ali da je još potreban ozbiljan rad i kompromis. To je bila i poruka kancelarke Merkel. To nije iznenađenje jer je to temelj ovog procesa. Sva poglavlja su važna kao i poglavlje 35. Ono je i dosta teško jer sadrži dijalog Beograda i Prištine i nije samo posao za Vladu Srbije. I Vlada Srbije i ona u Prištini treba da rade. Naša poruka je ista i Beogradu i Prištini. Ima još puno posla, ali se nadamo da će prva poglavlja biti otvorena ove godine.

Đoković najpoznatiji Srbin u Britaniji

* Kakvo lice Srbije vidi građanin Britanije kada gleda i sluša srpskog premijera i ministra spoljnih poslova?

– Normalne ljude u VB više interesuju tenis i fudbal. Najpoznatiji Srbin u VB je Novak Đoković. S političke tačke gledišta ne želim da kažem da je članstvo Srbije ili druge balkanske zemlje u EU udarna tema. Ali jasno je da VB podržava taj proces. Nekada nemamo isti stav, kao prošle godine kada su uvedene sankcije Rusiji. Kada je reč o Ukrajini, imamo isti stav. Sve je to deo procesa usaglašavanja vaše spoljne politike sa evropskom.