Site name

Izvori iz Brisela za Danas najavljuju kada će pasti zavesa za izbegle na granicama evropskog kontinenta

EU zatvara granice za izbeglice 1. marta

*Vlada Srbije obaveštena o planu Evropske unije *Sagovornici Danasa izražavaju sumnju da li je Srbija razumela sistem kvoti za prihvat

Evropska unija zatvoriće granice za izbeglice iz ratnih zona država Bliskog istoka 1. marta, saznaje Danas iz izvora u Briselu, bliskih Evropskoj komisiji. Kako nam je rečeno, zatvaranje granica za izbegle će biti postepeno sprovođeno, najpre za izbeglice iz Iraka, potom Avganistana i na kraju procesa i iz same Sirije.

Piše: S. Čongradin

Brisel, Beograd - 17. februar 2016. 19:03

Foto Fonet

"Pokazne vežbe procesa potpunog zatvaranja granica se već odvijaju između Slovenije i Hrvatske, kao i između Srbije i Makedonije", ističu sagovornici Danasa.

Prema njihovim rečima, to praktično znači da je uveliko počelo strogo profilisanje izbeglica.

"Da li su iz ratne zone; da li su članovi njihovih porodica već na teritoriji Evropske unije; provera dijalekata, strožija kontrola dokumenata... To su mere koje se već sprovede", napominju naši izvori.

Kako saznajemo, ono što je nadležnim institucijama EU nejasno u vezi sa planovima država regiona je plan i program prihvata izbeglica u zemljama Zapadnog Balkana.

"Nejasna je, recimo, objava Srbije da je pripremila šest hiljada mesta za izbeglice. Nije jasno da li je državni vrh Srbije razumeo sistem za zaštitu i pomoć izbeglima, jer je premijer Srbije Aleksandar Vučić govorio da će se Srbija pridružiti sistemu kvota. Prema sistemu EU, to praktično znači direktan prijem izbeglica iz Sirije, Turske, ili neke druge države. Međutim, Srbija se još nije izjasnila kako i odakle će preuzimati izbeglice", napominju sagovornici Danasa iz diplomatskih izvora.

Kako ističu, za Srbiju i Makedoniju spremnost za prijem izbeglica podrazumeva ljude koji su se eventualno "zaglavili" na tranzitnoj ruti ka državama članicama EU, što, kako ocenjuju, "nije poenta i ne predstavlja učestvovanje u sistemu kvota, o čemu je Aleksandar Vučić u nekoliko navrata govorio".

"Kvota je potpuno drugačiji koncept. Ostale države primaju izbegle direktno i imaju jasno definisanu kvotu", ističu sagovornici Danasa.

Iz Komesarijata za izbeglice Danas je dobio odgovor da se do broja od šest hiljada izbeglica, koji bi se mogli zadržati u Srbiji, a za koje Vlada Srbija priprema smeštaj, usled mogućeg zatvaranja granica, došlo na osnovu podataka o prosečnom prolazu raseljenih iz ratnih područja kroz Srbiju. "Pa ako se desi da se iz bilo kog razloga zatvori granica, Srbija ima kapacitet da zbrine dvodnevni ili trodnevni priliv migranata", istakli su za Danas u Komesarijatu za izbeglice.

Na pitanje u kojim sve gradovima je u planu da se smeste izbeglice, uz konstataciju da se za sada zna da su to Aleksinac, Tutin, Subotica, Preševo, Kikinda, Sombor, Beograd, odnosno da ih ima ukupno 17, u Komesarijatu napominju da "nema govora o zadržavanju, već je reč o tranzitnim centrima".

"Centri su namenjeni za urgentni prihvat i zbrinjavanje i pomoć migrantima dok su u tranzitu kroz Srbiju. Kad je reč o lokacijama za prihvatno-tranzitne centre, biraju se objekti koji su mahom dugo van upotrebe, kao što su bivše fabričke hale, moteli koji više nisu u upotrebi, bivše bolnice, napuštene zadruge, bivši kolektivni centri... U upotrebi su i stalni centri za smeštaj tražilaca azila (Krnjača, Sjenica, Tutin, Bogovađa, Banja Koviljača)", ističu sagovornici Danasa.

U Komesarijatu za izbeglice, u odgovoru na pitanje kada se očekuje popunjavanje kapaciteta za izbeglice, izražavaju nadu da do toga neće doći, ali da "to ne znači da ne treba da budemo spremni kao da će biti sutra i da nismo spremni".

Nezavisno od odgovora koje smo dobili iz Komesarijata, Danas je došao do saznanje da je za smeštanje izbeglih aktuelanspisak od oko 17 gradova u kojima, ili čijoj blizini, će biti smešteni oni koji na svojoj izbegličkoj balkanskoj ruti budu zadržani u Srbiji, a pomenuti gradovi su među tih 17.

"Reč je o veoma osetljivom poslu, posebno kada se uzme u obzir činjenica da lokalne zajednice nisu pripremljene za smeštanje većeg broja izbeglica u svom neposrednom susedstvu, odnosno da su sklone ozbiljnim protestima, što se u praksi nekoliko puta pokazalo u prethodnim godinama", upozorili su za naš list diplomatski izvori koji se bave izbegličkom krizom u Srbiji.

Potrebna javna rasprava

"O izbeglicama se jako mnogo govori, i sada je svima jasno da će neke izbeglice ostati i živeti u Srbiji, pa je krajnje vreme da se otvori javna rasprava o uslovima za taj proces... Vlada bi stoga morala odmah da izađe sa spiskom gradova i da se lokalnom stanovništvu objasni kako će taj proces izgledati", zaključili susagovornici Danasa.

Vraćeni iz Hrvatske

Hrvatska je u Srbiju vratila 217 ekonomskih migranata, potvrdili su juče zvaničnici u Beogradu. Migranti će biti vraćeni u zemlje iz kojih su došli. TVN1 prenosi da su vraćeni migrantineko vreme protestovali u Šidu i uzvikivali "Ujedinjene nacije", nameravajući da se peške vrate u Hrvatsku. Protestu su želeli da se priključe i ekonomski migranti iz kampa, ali im policija nije dozvolila. Migranti koji su vraćeni iz Slovenije tvrde da su im dokumenti uništeni, a da su potom silom iz Hrvatske prebačeni u Srbiju. Ministar unutrašnjih poslovaNebojša Stefanović izjavio je da migranti koji ne mogu da ostanu u EU ne mogu da ostanu ni u Srbiji.

Nikolić sa Junkerom

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić trebalo je sinoć da sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom i predsednikom EKŽan-Klod Junkerom , razgovara o migrantskoj krizi. Na radnoj večeri su i predsednik Makedonije �orđe Ivanov, premijer Slovenije Miro Cerar i premijer Hrvatske Tihomir Orešković.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.