Site name

Džejms Ker-Lindzi, britanski stručnjak za Balkan, o poglavlju 35

Kiparski model nije primenljiv za Kosovo

I dalje postoji očekivanje u EU da će Srbija pre pridruživanja Uniji biti spremna da prizna kosovsku nezavisnost, kaže sagovornik Danasa

Mnogi od nas koji dugo prate put pristupanje Srbije EU veoma su radoznali da vide kako će biti rešavano pitanje Kosova, koje je, u stvari, veoma komplikovano zakonsko i političko pitanje. Jednostavno govoreći, problem je što da bi se pridružila Evropskoj uniji Srbija će biti morati da pokaže da primenjuje EU pravila na celoj svojoj teritoriji.

Piše: M. Stojanović

London, Beograd - 18. decembar 2015. 20:12

Očigledno, to nije moguće. Čak i ako ostavimo po strani jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, od 1999, nakon usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, Srbija je prestala da ima efektivnu kontrolu nad Kosovom. To znači da čak i ako donosi zakone koji se tehnički odnose i na Kosovo, nema načina da se postara da budu primenjeni. To je, naravno, stvorilo veliku prepreku za članstvo Srbije u EU, kaže za Danas Džejms Ker-Lindzi, istraživač politike u Jugoistočnoj Evropi na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, komentarišući platformu EU za poglavlje 35, koje se odnosi na rešavanje kosovskog pitanja, te eventualnu primenu "kiparskog modela" u tom domenu, o čemu je nedavno govorio predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Naš sagovornik ističe da bi sa tačke gledišta većine članica EU najjednostavniji odgovor za Srbiju bio da prizna nezavisnost Kosova, "čemu su se, bez sumnje, mnogi nadali da će se do sada desiti". "To bi automatski značilo da Srbija više nema odgovornost da se postara da primeni pravne tekovine EU u vezi sa Kosovom. Ipak, Beograd je rekao da se to neće dogoditi. Štaviše, EU nije ni u kakvoj poziciji da zahteva od Srbije da prizna Kosovo budući da to još nije učinilo ni pet članica Unije. Dakle, mora da bude pronađeno drugo rešenje, ali problem je što se do sada nisu pojavile jasne opcije koje ne bi išle suviše daleko u korist Srbije. Neke ideje koje su po volji Beogradu, poput kiparskog modela, bile bi neprihvatljive EU, jer bi se time sugerisalo da članice EU u stvari ne priznaju nezavisnost Kosova. Isti slučaj bi bio i kada bi se donela neka odluka o uspostavljanju nekog mehanizma koordinacije za UNMIK", konstatuje on.

Lindzi ističe da iako su mnogi nagovestili da bi upravo kiparski model mogao da bude primenjen, to se neće dogoditi.

- U slučaju Kipra međunarodna zajednica je osudila podelu ostrva. Nijedna država, osim Turske, ne priznaje samoproglašenu "Tursku Republiku Severni Kipar". Kada se Kipar kandidovao za članstvo u EU, stav Unije bio je da ne treba da bude kažnjen zbog turske invazije i okupacije. Stoga, oni su pronašli način da prime Kipar u članstvo iako je i dalje podeljen. To je učinjeno tvrdnjom da se celo ostrvo pridružilo, ali pravne tekovine EU se na zahtev Vlade Kipra ne primenjuju u područjima koja nisu pod njenom direktnom kontrolom. Drugim rečima, EU je osmislila kiparski model jer nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost kiparskih Turaka i želela je da nađe način da primi ostrvo u članstvo kao celovitu jedinicu - precizira britanski stručnjak za Balkan.

Naš sagovornik ukazuje da u slučaju Srbije postoji "radikalno drugačija situacija" jer velika većina članica EU priznaje Kosovo kao nezavisno. "U ovim okolnostima, svaki pokušaj da se primeni kiparski model bio bi signal da oni u suštini ne vide Kosovo kao nezavisnu državu. Kiparski model deluje jer se temelji na prihvaćenom principu da je Kipar i dalje jedna država, čak iako vlada ne kontroliše celu svoju teritoriju, što je očigledno veoma različito od stava koji većina članica EU ima o Kosovu", poručuje on.

Lindzi konstatuje da se stiče utisak da su za sada EU i Srbija odlučile da prevazilaze problem tako što su se "složile da se ne slažu kada je reč o statusu Kosova", kao i da postoji saglasnost da Srbija može da započne proces pridruživanja EU, što znači da sve odluke i zakoni koji budu doneti neće prejudicirati stav bilo koje strane o statusu Kosova.

- Tek na kraju procesa, kada Srbija bude u završnim fazama pridruživanja EU, biće potrebno da se postigne konačni sporazum o ophođenju prema Kosovu. Drugim rečima, Srbija može da se dugo "izvlači" donošenjem nužnih zakona i njihovom primenom, a kada budu preduzeti svi koraci, biće doneta krajnja odluka. Ali, svim stranim posmatračima je jasno da postoje očekivanja da će do te tačke Srbija biti spremna da pristane na nezavisnost Kosova. Ako se to ne dogodi, naprosto neće postojati način da bude doneta konačna odluka. Bilo bi suviše neprirodno primiti Srbiju u članstvo jer ona i dalje polaže formalno pravo nad Kosovom a nije u stanju da sprovodi efektivnu kontrolu nad njime - zaključuje britanski politikolog.

Tači: "U vreme Tita smo putovali"

Priština - Šef kosovske diplomatije Hašim Tači izjavio je da je odlaganje vizne liberalizacije za Kosovo "teška provokacija zvaničnog Brisela". "Rukovodstvo EU je pokazalo nesposobnost i odsustvo političke volje da odobri Kosovu liberalizaciju viza", rekao je on u obraćanju poslanicima u Prištini. Tači je naveo da su u Jugoslaviji "Albanci bar mogli slobodno da putuju". "Sećamo se vremena kada smo se tretirani kao građani drugog reda, ali smo se makar slobodno kretali. Nemam nostalgiju i čežnju za Titom, ali tako je bilo", poručio je on. Prištinski mediji preneli su da je gotovo 110.000 ljudi napustilo Kosovo tokom 2014. i 2015, od čega je 16.000 vraćeno nakon što nisu dobili azil.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.