Ministarstvo za ljudska prava neće biti osnovano

Kako ocenjuju naši sagovornici, opravdana je inicijativa grupe od preko sto nevladinih organizacija za ponovnim uvođenjem tog ministarstva, ali njihov zahtev verovatno neće biti uvažen.

Kuća ljudskih prava i demokratije, koju čine Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku, uputila je pismo Vladi u kojem se navodi da godinu dana nakon što je odbijen zahtev za osnivanje ministarstva za ljudska prava situacija u toj oblasti se ne popravlja.

„Kancelarija za ljudska i manjinska prava ostvarila je značajne rezultate u dosadašnjem radu, posebno kroz pravljenje Strategije za borbu protiv diskriminacije, ali ostaju zakonska ograničenja koja joj značajno sužavaju delovanje“, ističe se u navedenom dokumentu.

Da bi osnivanjem ministarstva bili ostvareni još bolji rezultati u borbi protiv diskriminacije, smatraju i sagovornici Danasa iz Vlade, koji ukazuju da se za jačanje Kancelarije nedavno takođe založila Nensi Pilaj, visoka komesarka UN za ljudska prava. Prema njihovim rečima, teško je tačno utvrditi uštede koje su ostvarene otkako je 2012. ukinuto Ministarstvo za ljudska i manjinska prava jer su se u međuvremenu menjali organizacioni oblici, ali se procenjuje da se sada za rad Kancelarije iz budžeta izdvaja oko 31 milion dinara manje.

„Kancelarija ima 35 zaposlenih, a budžet bi trebalo povećati za programske aktivnosti nacionalnih saveta i NVO koje se bave ljudskim i manjinskim pravima“, navode izvori Danasa koji su dobro upućeni u navedenu temu.

Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže za Danas da su pokretači inicijative želeli da skrenu pažnju da i ljudska prava moraju da budu u fokusu prilikom rekonstrukcije Vlade, a ne samo finansije i slični domeni.

– Sektor ljudskih prava je izuzetno značajan, zbog čega bi trebalo ili osnažiti rad Kancelarije ili ponovo osnovati ministarstvo. Kancelarija je do sada imala veoma dobre rezultate, tako da bi i u slučaju obnavljanja ministarstva trebalo voditi računa da započeti projekti budu okončani, odnosno nastaviti na dosadašnjem tragu – smatra Antonijević.

S druge strane, ekonomista Miroslav Prokopijević ocenjuje za Danas da nova ministarstva, sa izuzetkom razdvajanja resora privrede i finansija, nisu potrebna. „Nema poente u razmnožavaju ministarstava, osim razdvajanja privrede i finansija“, navodi on.

Komentarišući mogućnost da pojedine vladine kancelarije prerastu u ministarstva, Nikola Parun, portparol Fiskalne koalicije, kaže za Danas da „troškovi organa javne uprave zavise prevashodno od broja zaposlenih“.

– Reforma uprave se u Srbiji nikada nije dogodila jer se nije dovodila u pitanje njena suština – čemu ona uopšte služi? Umesto toga, uprava već decenijama služi za ulaganje partija u svoj budući izborni rezultat. Tako se stvara vrzino kolo iz ciklusa u ciklus, a problem je u tome što celokupnu upravu plaćaju poreski obveznici. Na ekonomistima je da procene razliku u troškovima pojedinačnih promena njenih organa, ali sve dok se političkom odlukom uprava ne „očisti“ od viška organa i zaposlenih, ali i nadležnosti, problem će biti sve veći, a naši novčanici sve prazniji. Za građane je najbolja mala, a efikasna državna uprava. Mi nemamo ni jedno ni drugo – poručuje Parun.

„Sistemske greške u zakonodavstvu“

Predrag Savić, advokat i osnivač NVO „Kuća pravde Strazbur“, izjavio je nedavno za Danas da je neophodno osnivanje ministarstva jer se brojna pitanja ne mogu rešavati preko Kancelarije. „Veliki broj predstavki naših građana pred sudom u Strazburu ukazuje na sistemske greške u našem zakonodavstvu“, rekao je Savić.