Istog dana kada su predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i mandatar za sastav nove Vlade Srbije Aleksandar Vučić, dakle prekjuče, održali važne sastanke u istočnoj Slavoniji i Vojvodini i potpisali deklaraciju o rešavanju otvorenih pitanja dve zemlje, list Danas objavio je program kandidatkinje za tužioca za ratne zločine i trenutne zamenice tužioca Snežane Stanojković.
Upravo ovaj drugi momentum, ako se dobro analizira, pokazuje koliko se cela ta priča o pomirenju dve zemlje, pa i celog regiona, pretvara u bajku. Zašto? Zato što je Stanojković glavna pretendentkinja za mesto tužioca za ratne zločine, s obzirom na to da joj je Državno veće tužilaca za predstavljanje programa rada Tužilaštva dalo čak 19,6 od mogućih 20 bodova, a njen program je, blago rečeno, sporan.
Evo i zašto – u svom programu ona predlaže sledeće: procesuiranje odgovornih za zločine izvršene nad licima srpske nacionalnosti, insistiranje na suđenjima u odsustvu i pribavljanje podataka o predmetima ratnih zločina izvršenih na štetu srpskih civila od Tužilaštva BiH. Dakle, isključivo govori o srpskim žrtvama, kao da žrtava drugih nacionalnosti nije bilo.
Što se tiče odnosa Srbije i Hrvatske, ako Stanojković postane tužiteljka, Zagreb će sigurno prekinuti i ovu trenutnu krhku saradnju, jer ona glasno i jasno kritikuje Hrvatsku, pošto „osporava nadležnost pravosudnih tela Republike Srbije za ratne zločine počinjene na celom prostoru bivše Jugoslavije“. Dodaje i da srpsko Tužilaštvo „po pravilu goni izvršioce koji su počinili zločine na štetu hrvatskih civila ili ratnih zarobljenika“, a dostupnost nekog pripadnika hrvatske vojske ili policije koji je počinio ratni zločin protiv srpskih civila je „izuzetak“.
Programi ostala četiri kandidata za tužioca za ratne zločine – Milana Petrovića, Dejana Terzića, Đorđa Ostojića i Milorada Trošića nisu savršeni, ali su svakako pravedniji, racionalniji i više insistiraju na pomirenju nego program Snežane Stanojković. Recimo, Ostojićev program se izdvaja, jer bi njegovo sprovođenje svakako doprinelo pomirenju, regionalnoj saradnji, pravdi za žrtve svih nacionalnosti i boljem radu Tužilaštva za ratne zločine.
Ali koga – čitaj političare – briga za to. Zato ostaje nada da Stanojković ipak neće preuzeti nekadašnju funkciju Vladimira Vukčevića, jer što reče Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo na vest da je Stanojković najbolji kandidat: „Ako ste mislili da je suđenje za ratne zločine u Srbiji loše, videćete da može i gore“. Ukoliko Stanojković bude izabrana za novog tužioca za ratne zločine, to bi samo značilo da nikakvog, ama čak ni obrisa, pomirenja između Srbije i Hrvatske još dugo neće biti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
